Vesnić za Serbiaring: Želja mi je da se sa “audijem RS3 LMS” oprobam u jačim serijama

Trofejni srpski automobilista Milovan Vesnić veoma je zadovoljan minulom sezonom.

On se po treći put ovenčao šampionskom titulom u Centralnoevropskoj zoni u sprint trkama, a zajedno sa Mladenom Lalušićem, koji je zauzeo drugo mesto u sprintu, trijumfovao je i u enduransu. Uspeh njegove ekipe upotpunio je Rudolf Pešović osvojenim trećim mestom.

Planovi za 2017. su već uobličeni, u proceduri je nabavka “audija RS3 LMS”, koji će Vesnić “deliti” sa Pešovićem.

Reci nam prvo koliko je bilo teže ili lakše biti šampion CEZ-a 2016?
– Ako gledam iz vozačkog ugla, nije bilo teško, jer jako dobro poznajem i konkurenciju i samo takmičenje. S druge strane, imali smo mnogo posla sa tri automobila, vozili smo i sprint i endurans. Nije lako spremati automobile i organizovati logistiku kroz celu sezonu.

Prvi put si vozio “seat leon rejser”, kakvo je tvoje iskustvo sa tim autom?
– Nemam ništa loše da kažem o njemu. Meni su svi ti automobili TCR specifikacije više-manje isti, pravljeni su po istom konceptu. “Rejser” iziskuje možda malo više održavanja, ali ni to nije veliki problem jer je bitno da se samo držite preciznih uputstava proizvođača. Ume tu da bude nekih iznenađenja, bilo je kvarova, ali ako priđete poslu profesionalno, kao što mi radimo, retko se desi veliki problem.

Kako je “rejser” tebi legao?
– Meni je bila potrebna manja adaptacija, jer sam ceo svoj trkački vek vozio automobile sa atmosferskim motorom. Ipak, ne mogu da kažem da je “turbo” meni napravio bilo kakav problem.

Videli smo te u ulozi mentora, menadžera i inženjera u Imoli, gde si napravio sjajan rezultat sa Igorom Stefanovskim. Mnogi su komentarisali da je ti tada trebalo da budeš u tom automobilu…
– Ja sam takav posao radio i pre sa drugim kolegama. Rudi Pešović je sa mnom već nekoliko godina, a pre njega je bio Zoran Timotić. Međutim, prvi put smo imali tri automobila u različitim serijama sa različitim pravilima, to je deset meseci rudarskog rada za celu ekipu, koja je postigla izuzetan uspeh. Zadovoljan sam i svojom mentorskom ulogom, jer se to vidi po napretku Mladena Lalušića. Što se zadnjeg ETCC vikenda u Imoli tiče, bilo je planova da ja to vozim, ali je sezona dosta koštala. Meni je ipak drago da smo uspeli da dovedemo Igora do pobede i pokažemo da mi kao ekipa, na čelu sa mnom, možemo da konkurišemo i za šampionsku titulu.

Naš portal je prisustvovao toj trci u Imoli i imali smo prilike da vidimo da si preko noći morao da podižeš klirens automobila na 80 milimetara, samo na osećaj, bez ikakve probe, a ipak je ceo set-ap bio takav da ste uspeli da pobedite.
– Ja sam taj automobil u CEZ-u isprobavao na različitim podešavanjima, jer su tamo pravila malo fleksibilnija, baš zbog toga što sam očekivao da može da nam se desi zadati klirens na nekom od ETCC vikenda. Moja velika prednost je što se razumem u tehniku automobila, a pored toga se i sam trkam, pa mogu da uočim razlike i da osetim šta je dobro, a šta nije. Zato uspevam da skratim put svakom svom kolegi kome pripremam auto.

Da li te je taj uspeh opredelio da možda, po ugledu na oca Miluna, u budućnosti radiš taj menadžerski posao, kad prestaneš da se trkaš?
– Već neko vreme razmišljam na tu temu, jer imam zaista veliko iskustvo, a prema rezultatima bi se reklo da dosta dobro to i radim. Daleko od toga da imam megalomanske planove za pravljenje tima, ali imam i dvojicu sinova koji će se možda trkati, pa mi je nekako normalno da na neki način ostanem u auto-sportu. Nije retkost da se vozači na kraju karijere odluče za tako nešto.

A koliko si od svog oca naučio način na koji se pristupa spremanju automobila za trku?
– Mogu da kažem da sam o tome tako reći sve naučio od svog oca, jer je on to radio ubedljivo najbolje na prostoru bivše Jugoslavije. Od detinjstva sam kao sunđer upijao sve što je on radio i kasnije sam to primenio. Naučio sam da uspeh možete da očekujete samo ako ozbiljno pristupite poslu, kao što je on to radio. I nisam od onih koji žele da naprave tim sa četiri ili pet automobila, a sa malo ljudi koji onda ne mogu da se posvete svakom automobilu koliko je potrebno.

Rikli motorsport je, ipak, pokazao da je to moguće sa pet automobila na ETCC finalu u Imoli. Da li ti možda ne možeš da nađeš dovoljno kvalitetnih ljudi sa kojima bi sarađivao na tako velikom projektu?
– Ako sam ja neko ko svojim kolegama pomaže u celokupnom pristupu vožnji, tehnici, ako svaki automobil lično pregledam i pripremim, nemoguće je posvetiti se svakom dovoljno. Ovde je problem što ima mnogo onih koji veoma lepo pričaju, a zapravo nemaju dovoljno znanja da bih razmislio da ih uzmem za partnere.

Rudi Pešović je najavio kupovinu “audija RS3 LMS”. Kako ti vidiš svoju 2017. godinu?
– Nadam se da će ta nabavka ići kako treba, a Rudi i ja već intenzivno radimo na projektu. Plan je da vozimo CEZ endurans zajedno, a da on vozi sprint trke. Samom automobilu ću morati da posvetim malo više vremena, iako će on izaći iz VW fabrike potpuno isti kao “seat leon rejser” ali sa različitom aerodinamikom. Ja otprilike u glavi znam kako to može da izgleda, ali moramo neke stvari da isprobamo, jer će se sigurno drugačije setovati od “rejsera”. Ponovo ću iskoristiti CEZ kao svojevrstan test, jer planiram da se oprobam u još nekim jačim šampionatima, ali će sve zavisiti od finansija. Ponovo krećemo od nule sa novim automobilom i to će sve dosta koštati, ali se nadam da ćemo imati o čemu da pričamo tokom sezone.

Koliko je Rudi spreman da prihvati tvoj način priprema za trke, jer si ti poznat kao neko ko se drži gvozdene discipline kroz celu karijeru?
– On će, naravno, morati da se prilagodi, ali mislim da je spreman i da će ozbiljnije prići ovom našem novom projektu. Imamo dosta planova i moramo dobro da se pripremimo. Možda ćemo raditi i testove sa dva sedišta, kako bih mu skratio taj put učenja i prilagođavanja na novi auto. Bolje je da malo više radimo zajedno, nego da on baci jednu takmičarsku godinu dok se prilagodi.

Imaš li informaciju ko će vam biti konkurencija u CEZ-u i kakve su Rudijeve šanse da se možda ovenča titulom?
– Znam da će biti dosta novih automobila. Ne bih da otkrivam imena ljudi koji će ih voziti, pre nego što oni sami to objave, ali sam načuo da će biti najmanje pet automobila TCR specifikacije, jer su to trenutno najaktuelnije trkačke sprave. Mislim da Rudiju neće biti nimalo lako, pa ne očekujem da sa lakoćom osvoji titulu, ali s pravom očekujem da će se boriti za sam vrh. Mi ćemo raditi ozbiljno i posvećeno, pa na kraju neka najbolji bude šampion.

Sve vezano za ovu temu čitajte na www.serbiaring.com