Vatra, dim, kiša i poneka kap sunca… drift u Valjevu

Protekla nedelja je ostala u znaku drifta – sporta koji je tek treba da ostavi trag na podlozi auto-moto sporta, jer pored toga što se vozila druga trka domaćeg šampionata u driftu – Serbian Drift Championship, FIA je izbacila promotivni video i priču o driftu, sportu koji će tek da se prikaze u knjigama svetske auto-moto federacije, kao i najavu prvog FIA internacionalnog kupa u driftu.

Do sada je sve bilo deo zabave, sport ali i veliko odricanje. Takmičenja su bila organizovana od strane strastvenih ljubitelja i ljudi koji su davali sebe celom sportu. Publika i fanovi su se prepoznavali po majicama i kačketima na kojima su stajala imena vozača koje ne zna baš svako u auto-sportu. Izgleda da je došlo vreme da se zavesa sa jednog predivnog sporta skine i predstavi široj publici i u većem svetlu.

Srbija je na toj mapi na dobroj poziciji, poslednju deceniju drift raste u našoj zemlji, sto se tice organizacije, posetilaca, učesnika – pa čak i automobila, opreme i pravila koja prate ovaj sport.

Prva runda u 2017. se vozila u dobro poznatom Čačku, na stazi Autoprevoz Čačak, koja je za potreba drift takmicenja adaptirana i prepravljena u pravu malu “zmiju” od crnih tragova gume koje automobili ostavljaju za sobom. Kalendar je odlučio da se nedugo zatim vozi druga runda, po prvi put u istoriji drifta – u Valjevu!

Svi su se nadali, ali niko nije znao tačno šta da očekuje. Uvek je nezahvalno po prvi put predstavljati nešto što rečima i ne može da se objasni: “drift je kontrolisano proklizavanje automobila, gde je cilj da vozač što bolje postavi auto u krivini i što efektinje prodje pored klip-tačaka” – rečju, drift trke nisu trke već majstorska vošnja, ako tako možemo da kažemo.

Vikend je poćeo promenljivim vremenom i sami vozači su, pored toga što gledaju u podlogu, povremeno bacali pogled i ka nebu – kiša nije baš prijatelj auto-moto sportova, pa ni ovog. Krenulo je lagano, i pomalo sramežljivo – ali su se i vozači i publika lagano zagrevali i spremali da se predstave jedni drugima.

Na startu su se našla 32 automobila i ceo koncept takmičenja je da se prvo voze solo voznje, koje će vam dati dovoljan broj poena da se borite sa slabijim takmičarima u twin takmičenjima (gde se voze dva automobila), u kojem je cilj da drugi vozač sledi i oponaša vožnju oponenta.

Kako se blizio kraj dana, vošnje, asfalt pa i publika su bili sve usijaniji, i ponekad je trebalo sačekati da se podigne dim sa staze da vidimo ko je pobednik.

Prvog dana je to bio Zoran Savić, pobednik Drift Šampionata iz 2012. godine, koji je tog dana brilijantno odvozao sve svoje vožnje, gde ga je auto pratio do samog kraja, sa svim svojim konjskim snagama.

Drugi dan se vozio Day Of Champions, gde su učestvovali i gosti iz inostranstva. Još veći pritisak na domaće takmičare, još veća poseta valjevske publike… i još lošije vreme za voznje: sve je to obeležilo drugi dan na “Krušik Ringu”.  I još jedan domaći takmičar na vrhu podijuma: Goran Simić je bio neko ko je briljirao drugi dan u svim vošnjama i nokaut-sistemom došao do pobede u Valjevu.

Kiša je polako pojačavala, zastave su se spustile i tako smo ispričali jednu novu priču u nekom drugom gradu koji već sada preti da postane novi centar drifta kod nas. Sledeća “trka”se vozi u Čačku u septembru – do tada se svi spremamo – vozači, automobili, publika: svako želi da pokaže maksimum u ovom glasnom sportu gde se ne gleda na stopericu i kilometar sat, već efektivna vožnja, nešto što ostaje u sećanju i prelepim fotografijama automobila u krivinama.