Auto trke Priče iz boksa

Sa Vesnićem o karijeri i planovima

Naš današnji sagovornik rođen je 1976. godine u Užicu, rastao je uz svog oca koji je jedan od retkih osvajača prstižnog priznanja „Dijamantska Kaciga“ – pogađate, u pitanju je Milovan Mikica Vesnić.

Mikice, za početak, veoma nam je drago da imamo prilike da porazgovaramo sa vama. Vratili bismo se u 1994. godinu kada ste započeli karijeru u Pežou 205. Kako je do toga došlo?

-Nekako je bilo normalno da rastući uz oca Miluna, jednog od najtrofejnijih automobilista ex-YU, i provodeći dane u radionici prepunoj trkačkih automobila i ja krenem istim putem. Ipak u početku nisam imao „zeleno svetlo“ od strane porodice jer sam tada bio jedan od perspektivnijih mladih fudbalera u užičkom kraju, a moji su pokušali da me na sve načine sklone od automobila i trka. Počeo sam krišom, sa prijateljima i rođacima da sam spremam juga za trku. Milun je to naravno ubrzo otkrio jer je počelo da „nestaje“ delova iz magacina i onda je nastala prava drama. Nekako sam uspeo da izgladim situaciju ali uslov roditelja je bio da nema trkanja u jugiću. Uz pomoć prijatelja Pjera Filipija nabavili smo Pežoa 205 iz Italije, istina u ne tako sjajnom stanju, i moja karijera je mogla da počne. Milun je želeo odmah da me „gurne“ u klasu sa tada najviše šampiona, a podsetiću Vas da su u istoj vozili Franjo Kunčer, Vitomir Cvetić Susi, Vlada Kovačević Tref, Nenad Narodović, Zoran Zuka Pavlović, Obren Tešić, Željko Kosač … Vatreno krštenje bilo je u Zaječaru na brdskoj trci gde sam osvojio treće mesto. Bio sam pod velikim pritiskom jer su sve oči bile uprte u mene kao sina velikog šampiona ali nisam „izgoreo“. Od tada kreće moja karijera profesionalnog automobiliste i evo traje do dan danas, dvadeset godina.

mikica 205 GTI

Potrebno je bilo samo godinu dana da biste dokazali svoj talenat i osvojili prvu šampionsku titulu u BMW-u. Kakve vas uspomene vežu za taj period?

Kada je Milun odlučio da mi kupi BMW-a M3 mnogi su ga unapred proglasili „ludim“. Čovekom koji želi da „ubije“ rođeno dete jer se u tom automobilu i mnogi iskusniji vozači nisu baš proslavili. Meni je „legao na prvu“ i još uvek se sa setom sećam kakvo je uživanje bilo voziti taj automobil. Krenule su da se nižu pobede i rekordi staza. Sa BMW-om sam te 1995-te osvojio dve titule na krugu i na brdu. Mnogo trka i mnogo lepih uspomena.

Mikica BMW M3

Početkom 2000-ih godina oprobali ste se i na evropskoj sceni, gde ste se odlično pokazali pobedivši na nekoliko trka. Da li vam je žao što niste nastavili karijeru u Evropi?

Nekako se pogodilo da moj odlazak u Evropu bude u najgore vreme. Srbija je bila bombardovana, satanizovana, vozio sam bez zastave i himne. Tadašnji Reno V6 kup bilo je jedno od najjačih takmičenja sa mnogo aktuelnih šampiona ali i mladih vozača koji su kasnije briljirali a i sada pobeđuju u mnogim svetskim serijama. Na trkama se pojavljivalo preko 100 učesnika. Na žalost ni tada nije bilo dovoljno novca za pravi pristup trkama, a bez toga nema ni vrhunskih rezultata. I pored toga uspeo sam da se popnem na pobedničko postolje i da posle brojnih incidenata koje su mi kolege priredile, a to je za jednu posebnu priču, ipak ostavim dobar utisak i steknem dosta prijatelja sa kojima sam i danas u kontaktu. Tih godina se sećam kao možda najtežih u svojoj karijeri, sa dosta odricanja, a mnogo je trpela i kompletna moja porodica. Ipak ono što uvek ističem, taj Reno Klio V6 kup je škola koju sam ipak izučio i koja mi je najviše pomogla u nastavku karijere. Pored vozačkih finesa usavršio sam i tehničko znanje, posebno ono oko setapa i pripreme automobila, a to je ono što i danas krasi moj tim.

Mikica Renault Clio V6

Nakon „izleta“ u Reno Clio cupu vraćate se u Srbiju gde počinje vaša dominacija. Svaka vam čast! Vaša Vectra je jedna od samo 15 napravljenih. Zanima nas kako je taj auto stigao do vas?

Paja Komnenović i ja započeli smo eru ST automobila na našim prostorima. Počeli smo sa čuvenim Alfama 155 a ja sam pored kratkog izleta u BMW-u ipak najviše kilometara prešao za volanom Opel Vectre. Promenio sam ih u karijeri tri, tako da smo ih moj tim i ja znali „u šraf“. Poslednja se najduže zadržala i za nju me vežu najlepše uspomene. Ona je konkretno kupljena u Švedskoj. ST automobili su biser tehnologije auto-sporta i ako pitate neke od svetskih imena koji su vozili i ST i današnje modernije trkačke sprave bez izuzetka će vam reći da je Super Touring broj jedan. Automobil koji vozaču pruža mnogo uživanja ali i ne prašta greške. Uvek sam voleo da poredim vožnju ST sa jahanjem divljeg konja koji svaki čas može da Vas izbaci iz sedla.

Mikica Alfa Romeo 155 ST

Možete li nam reći nešto više o tim kolima?

Ukratko poslednja Vectra je bila fabrički OPC model. Za motor sa oko 305KS je bio zadužen čuveni nemački tjuner Spiess. To su ručno pravljeni sportski automobili koji samo liče na one koje viđamo na ulicama. Opel nije bio niti najbrži niti najjači model toga doba, ali ja sam izlazio na kraj i sa Hondama, Renoima, dominantnim Audijima 4WD i sa Alfama 156 poslednje ST generacije.

Mikica Opel Vectra OPC

Čuveni su vaši dueli sa Timotićem i Kastratovićem u ST klasi. Da li je to ono što vas je toliko dugo zadržalo u toj klasi?

Bilo je tu duela i pre Timotića i Kastratovića. Kroz ST klasu u ex-YU su prošli svi veliki šampioni i srećom po mene sve sam uspeo da ih pobedim. To su moji veliki prijatelji van staze, a tada ljuti rivali na trkama Paja Komnenović, Goran Asanović, Andrej Kulundžić, Željko Bato Banićević, Tanasije Kuvalja, Bakrač, Čolak, Bulatović, Josipović, Bradarić, Lučić, Miloš Asanović pa na kraju i Timotić i Kastratović …. Na žalost klasa je nekako zamrla iako su automobili bili tu u garažama, ali ne i na stazi. Još 2011. sam želeo da krenem ponovo ka Evropi, ali nadu je probudio regionalni KUP ali i to takmičenje je nestalo iako je u tom momentu na prostoru ex-YU bilo, ako se ne varam 13 ili 14 ST automobila, ali samo par nas je vozilo. Nisam želeo niti volim da se trkam sam sa sobom pa smo se 2013-te odlučili za šampionat centralne Evrope i to je bio pun pogodak.

Mikica Opel Vectra - Mišeluk

Ove godine u BMW-u nastupate u ETCC šampionatu, ali vas nažalost prati veliki broj pehova. Kako ste zadovoljni tim šampionatom i novim autom uopšte?

Nakon osvajanja titule šampiona centralne Evrope u sezoni 2013 i trijumfa na poznatim svetskim autodromima nekako je bilo logično da idemo korak dalje. Prodali smo Vektru i kupili moderniji S2000 automobil. Na žalost nismo dobili ono što nam je obećano, a pehovi su počeli da se ređaju od samog početka. Potpuno nov motor je „izdahnuo“ na prvom paljenju zbog netipične greške vrhunskog tjunera. Čekanje na reparaciju odnelo nam je vreme za testove, a auto smo spakovali i probali samo na NAVAK-u neposredno pred prvu trku. Sve nedostatke koje smo trebali da otkrijemo na testovima na stazama koje se voze u okviru ETCC-a mi smo otkrivali na trkama što je uticalo na rezultat i na dodatno trošenje sredstava. U Francuskoj smo u kišnim uslovima shvatili da amortizeri nisu za vrhunski rezultat, a ni inženjer Nemac koji je stigao kao „paket“ uz automobil. Slovačka kao prva suva trka „otkrila“ nam je kvarove na menjaču, neadekvatne kočnice i što je najgore problem sa takozvanim gir katom koji omogućava menjanje brzina bez pritiskanja kvačila. Sve smo to sami otklonili i tek na trku u Austriju otišli onako kako je trebalo da se pojavimo na prvom trkačkom vikendu. Rezultat nije izostao, na momente sam bivao i najbrži na stazi da bih u kvalifikacijama zaostao samo 0.2 sec za prvim. Za drugu trku sam imao pol-poziciju ali nisam uspeo da je iskoristim kako treba. Ipak taj vikend mi je pokazao da možemo da se borimo sa najboljima. Na žalost nakon toga su presušili svi fondovi i nismo uspeli da skupimo sredstva za trke u Belgiji i Italiji, ali to je opet još jedna obimna i posebna priča.

Sve u svemu ETCC je stasao zadnje dve godine u jedan ozbiljan šampionat sa ozbiljnim timovima i vozačima. Još nisam rekao svoju poslednju reč tamo i radiću sve da se vratim i pokažem šta mogu ali sa konkurentnijim automobilom. BMW je sada, osim amortizera koji nose neke delove sekunde, spreman za trke i dobre rezultate, kao i moj tim koji je posle ST-a morao da izuči novu spravu. Prosto nema novca da bi se trkalo na vrhunskom nivou. Automobil ide na prodaju, a od toga zavisi i gde ćemo i šta voziti 2015-te.

Mikica BMW ETCC

Učestvovali ste i na Tesla reliju gde se voze automobili na alternativni pogon. Verujete li da postoji šansa trkanja s bilo kojim gorivom koje nije benzin?

Kao čovek kojem je benzin u krvi ne želim niti hoću da verujem u to iako smo na pragu nečeg sličnog. Prvu nevericu uneli su dizeli na trkama, pa hibridi, sada su tu već E-Formule. Autosport će naravno evoluirati sviđalo se to nama ili ne. Kada ste pomenuli Tesla reli, iako ima ovo „reli“ u imenu ovo takmičenje je sve osim trkanja ali i pored toga smo se sjajno proveli.

Mikica Tesla Reli

Vaš otac Milun je na vas preneo svoju ljubav prema trkama. Sada kada ste i vi roditelj, planirate li da učinite isto i stvorite još jednog šampiona u porodici?

Verujem da predpostavljate koja je kod nas u kući tema broj jedan pa samim tim i interesovanje mojih sinova. Moram da istaknem da pored oca i majke koji su bili aktivni takmičari veliku podršku u ovome što radim imam i od supruge. Stariji sin, Đorđe, ima deset godina i veliku želju da se takmiči. Nadam se da ću uspeti da mu priuštim da počne i da ga usmerim na početku. Dalje je sve, uz talenat, mukotrpni rad. Danas se u Srbiji lako postaje šampion i trudiću se da kao i moj otac u mom slučaju do tog zvanja dođe težim ali ispravnim putem. Mlađem Nikoli koji je tek napunio prvu godinu, prve reči su brm-brm. Toliko o tome.

Mikica i Milun

Ono po čemu, osim odličnih vožnji, pamte vašeg oca jeste pedantnost. Ista reputacija prati i vas, zbog čega stičete veliko poštovanje svih obožavatelja auto sporta. Da li je to jedan od ključeva vašeg uspeha?

Postoji samo jedan ispravan put kako treba da funkcioniše trkač i trkački tim. Tu ne postoji mesta za improvizaciju i aljkavost. To je skup činilaca koji moraju savršeno da se uklope, od pripreme automobila, logistike, mehaničara, budžeta pa do vozača. Ako neko ili nešto u lancu škripa to se odrazi na rezultat. Mi smo se uvek trudili da radimo najbolje što možemo i po svetskim standardima. U Srbiji je na žalost sve improvizacija. Kod nas se sa druge strane da li se trkali u Zaječaru, Banja Luci ili Salzburgringu, od garaže u Gorjanima do boksa na stazi u Austriji, zna ko i šta radi. Ubeđen sam da je takav pristup doprineo rezultatima.

Milun Crvena Zvezda

Naravno, voleli bismo i da čujemo kakvi su vam planovi za budućnost?

Planova naravno ima dosta ali sve zavisi od više okolnosti. Ova sezona nas je iscrpela pre svega finansijski jer nas na žalost neki od sponzora nisu ispratili niti ispoštovali obećano. Ušli smo u ozbiljnu priču sa Rudijem Pešovićem i preuzeli održavanje negovog novog automobila, Seata Toleda S2000 sa kojim planira da nastupi u okviru CEZ-a. Moj tim će biti zadužen i za mehaniku i za logistiku. To je jedino sigurno za sada. Kao što sam predhodno napomenuo BMW je na prodaju a od uspešnosti iste zavisi šta se i gde vozi. Najrealniji je povratak na staze centralne Evrope zajedno sa Pešovićem a ja bih voleo da skoknem bar na par trka ETCC-a. Na kraju možda nas pogleda srećna zvezda pa bude nešto totalno treće. Ja se ne bojim izazova i vozački sam spreman za svaki ali na žalost u ovom tehničkom sportu nije sve do vozača. Verujte da svaki dan radimo na tome da što pre uobličimo neku realnu „priču“.

Igor Gašparević

Igor je jedan od osnivača sajta. Od 1997. godine ne propušta ni jednu moto trku u Šampionatu Srbije. Voli da piše i trudi se da bude objektivan. Osim pisanja, zadužen je i za društvene mreže, tako da vam uglavnom on odgovara na sva pitanja.

Video