Auto trke Priče iz boksa

Sa najuspešnijim automobilistom ovog podneblja, o karijeri i planovima

Miloše, za početak želimo da ti čestitamo na svemu što si do sada uradio. Do sada smo mnogo čitali o tebi, mnogo toga znamo, ali smo izuzetno uzbuđeni što imamo priliku i da porazgovaramo s tobom.

Voleli bismo da se na kratko vratimo u 1996. godinu, kada si već kao šampion Jugoslavije, Italije i drugoplasirani u evropskom, odnosno trećeplasirani u svetskom karting prvenstvu, pozvan da voziš „The Ayrton Senna Trophy“. Osvojio si taj trofej i postao najperspektivniji vozač sveta. Kakve te uspomene vežu za taj period?

Miloš: Kad god razmišljam o ovom periodu i konkretno o ovoj trci čak i danas moje celo telo uzdrhti a u mislima mi se vrati košmar mog tadašnjeg odlaska u Japan. Falilo je jako malo, tačnije, verujte mi samo 5 minuta da nikada ne vozim ovu trku radi problema sa dobijanjem vize. Pored ovoga, neposredno pre ove trke moj motorista Mauro Vila i ja, iz objektivnih razloga odlučujemo da napustimo naš dotadašnji fabrički tim i da se pojavimo u Japanu kao privatni tim, sastavljen samo od tri osobe, tj, nas dvojice i jednog mehaničara. Razgovarajući u avionu na letu ka Osaki, shvatili smo, iako to niko od nas nije izgovorio, da je naš planirani poduhvat praktično “mission impossibile”. Od našeg dolaska na stazu pa do kraja finalne trke, protiču četiri dana koji će za uvek ući u istoriju. Do danas naš privatni tim jedini je takve vrste koji je uspeo da pobedi na svetskom kupu sve fabričke ekipe, a ja postanem i ostanem do danas najmlađi pobednik svetskog kupa. Moja taktika u finalnoj trci bila je presudna za pobedu. Svih četrnaest poslednjih krugova bio sam svesno na drugoj poziciji sa jasnom odlukom da vodećeg u trci napadnem u zadnjem krugu. Ovo je bio jedini način da izbegnem borbu sa rivalima iza mene, jer smo bez direktne borbe nas dvoje vodećih bili konstantni i nedostižni za druge. Posle provedenih trinaest krugova iza vodećeg, jasno sam video u kojoj je krivini najslabiji, u njoj sam ga i napao, obišao i pobedio sa razlikom od 0,294 sekunde. Dobijanje od Svetske Automobilske Organizacije (FIA) priznanje “Karting history makers” najbolje objašnjava šta sam postigao u kartingu i potvrđuje vaše mišljenje da sam u to vreme bio najperspektivniji vozač na svetu.

Miloš Karting

18 godina kasnije, pozvan si u Imolu da voziš karting trku povodom 20 godina od pogibje najvećeg vozača svih vremena – Ayrtona Senne. Kakav je osećaj biti pozvan u društvo u kome su bila velika imena poput Fernanda Alonsa?

Miloš: Za mene je bila velika čast što sam pozvan da učestvujem na ovom događaju, Ajrton je bio moj jedini idol. Jedna od retkih trka na kojoj rezultat za mene nije bio bitan već samo moje prisustvo. Ipak, priznajem da nisam bio srećan u Imoli jer bih voleo da se taj crni vikend nikada nije dogodio. U tih par dana kao u nekom filmu video sam ponovo moju celokupnu karijeru i postavio sebi mnoga pitanja.

Posle sjajnih sezona u Formuli 3, 2002. godine postaješ prvi vozač sa ovih prostora koji dobija Super licencu, koja omogućava učešće na trkama Formule 1. Dvanaest godina kasnije, ti si i dalje jedini vozač s prestižnom licencom. Nažalost, do formule nikada nisi stigao, iako postoje špekulacije da je šansa postojala. Da li veruješ da još uvek postoji šansa da se pojaviš makar na nekoj trci?

Nisam uspeo da debitujem u Formuli 1 isključivo zato što nisam imao podršku adekvatnog sponzora. Bez sponzora niko do danas nije ušao u Formulu 1, pa samim tim ni ja. Čak i sada kada bih imao realnu materijalnu podršku sponzora mogao bih da vozim kako jednu trku, tako i ceo šampionat Formule 1 i to ne u najgorim timovima u kojima ne bih mogao da se iskažem.

Miloš Trofej

Tokom karijere iza sebe si držao sada najveća imena auto sporta – Fetela, Kubice, Kovalainena…. Sve čestitke na tome. Kakav je osećaj voziti sa takvim imenima i da li si mogao nešto naučiti od njih? Ili možda oni od tebe?

Miloš: Ja sam vozio veliki broj trka sa vozačima koji su se proslavili kako u Formuli 1 tako i ustalim prestižnim kategorijama auto sporta. Realno gledano svi smo prošli kroz istu školu i učili tajne auto sporta od istih učitelja. Konstantno smo analizirali jedni druge kako na stazi tako i pri analizi dobijenih podataka. Ne postoji ništa lepše kada deliš stazu sa najjačom konkurencijom na svetu, jer jedino tada imaš osećaj da voziš prave trke i saznanje da ako želiš da pobediš moraš da budeš jednostavno rečeno perfektan. U ovakvim uslovima prirodno je da naučiš nešto od drugih, kao i drugi od tebe.

Kada kažemo špekulacije, mislimo na priču koja se provlačila po novinama 2002. godine, a gde je od tebe država Italija zahtevala da uzmeš njihovo državljanstvo, u zamenu za finansiranje tvoje celokupne buduće karijere, ali si ti odbio ponudu s namerom da postaneš prvi državljanin Srbije koji je ušao u F1. Da li su ove glasine tačne?

Mislim da svi mi imamo neke svoje crvene linije preko kojih ne prelazimo, a koje naravno zavise od naših karaktera. U ovom konkretnom slučaju desilo je se baš ovo. Sada sam svestan da sam najverovatnije pogrešio ako se na ceo slučaj posmatra racionalno. U to vreme, verovao sam da naša zemlja i naš narod zajedno sa mnom možemo da ostvarimo jedan ovakav projekat, koji bi za sve nas imao neprocenjivu vrednost.

Miloš Formula Nis

2008. godine voziš GP2 šampionat. Prvi put si seo u nekonkurentan bolid BCN Competition tima, 26.01.2008. godine u Dubajiu, kada si osvojio jedno 10. i jedno 14. mestu, a 20 dana kasnije, 16.02. završavaš kao šesti u Indoneziji i uzimaš prve poene. Ta sezona ostaće zapamćena kao sezona u kojoj si, u daleko slabijem bolidu, nekoliko trka uspevao iza sebe da držiš Romana Grosjeana. Imaš li želju da se vratiš u GP2 šampionat i pokušaš da osvojiš titulu?

Miloš: Pored ovoga bih dodao da sam na poslednjoj trci azijskog šampionata GP2 Serije u Dubajiu kretao sa pol pozicije, poveo ubedljivo trku i kasnije zbog otkazivanja pumpe za gorivo bio primoran da se zaustavim pored staze. Da se ovo nije desilo možda bi danas sve bilo drugačije. Danas i kada bih hteo da vozim GP2 Seriju ne bi imalo smisla. Čak i kada bih osvojio titulu ovo ne bi bilo dovoljno za ulazak u Formulu 1. Najbolji primeri za ovo su Pantano i Valseki. Ponavljam, u Formulu 1 niko nije ušao bez sponzora.

Miloš Formula

2010. godine govorilo se da ćeš ući u F1 tim preko USF1 tima. O tome se mnogo govorilo, a često se provlačilo ime Mladena Jergovića. Šta se desilo sa celom tom pričom?

Miloš: Tačno je da je u pregovorima između mene i USF1 tima, gospodin Jergović učestvovao zastupajući američki tim. Ja sam učinio sve što je trebalo da se učini, potpisao sam ugovor i tako obezbedio mesto u američkom timu. Nažalost, koliko ja znam, tim nije uspeo da zatvori finansijsku konstrukciju i da se pojavi na prvoj trci sezone u Bahreinu.

Trenutno voziš Evropski Lamborghini super trofej, gde si samo jednom do sada završio van pobedničkog postolja. Da li si generalno zadovoljan tim šampionatom?

Miloš: Naravno, zadovoljan sam sa mojim ovogodišnjim učinkom u Evropskom Lamborghini super trofeju. Isto tako smeta mi jako taj jedini plasman van pobedničkog postolja u Nirburgringu, gde sam radi probušene gume izgubio dragocene poene. U svakom slučaju, zadnja trka šampionata u Sepangu biće jako interesantna, s obzirom da i ja i moj glavni konkurent moramo da pobedimo ako hoćemo da osvojimo titulu.

Nuerburgring01_foto_Fabio Principe

Znamo da si dolazio u Srbiju, gde si vozio Safety car na nekim trkama. Kako ti deluje stanje u našem šampionatu? Da li su ti takvi nastupi zanimljivi?

Miloš: Najveći problem našeg auto sporta je u nedostatku infrastrukture. Zamislite naš fudbal bez fudbalskih terena.
Lično bih voleo da to nije tako i smatram da bi sve strukture u našoj zemlji koje bi mogle da pomognu trebale da urade sve kako bi stvorili bar ovo. Ja bih naravno bio srećan kada bi moje iskustvo ili ugled mogli da se iskoriste u ovom smislu.

Uskoro ćeš se pojaviti i u jednim novinama, kao test vozač. Da li ti je ovo prvi takav „nastup“ ?

Miloš: Ne, ovaj posao radim još od 2002 godine za razne inostrane časopise. Ovo će biti moje prvo ovakvo pojavljivanje u Srbiji.

Za kraj, postavili bismo ti klasično novinarsko pitanje – Planovi za dalje?

Miloš: Šta reći, sem da se kao i svake godine nadam najboljem. Postoje odredjeni planovi, želje i konkretne ponude. Šta će od svega biti za sada je još uvek teško reći.

 

Igor Gašparević

Igor je jedan od osnivača sajta. Od 1997. godine ne propušta ni jednu moto trku u Šampionatu Srbije. Voli da piše i trudi se da bude objektivan. Osim pisanja, zadužen je i za društvene mreže, tako da vam uglavnom on odgovara na sva pitanja.

Video