Reč, dve sa Nikolom Miljkovićem

Porazgovarali smo sa Nikolom Miljkovićem, mladim momkom koji ima priliku da sa samo 19 godina stigne do ETCC šampionata. Do sada je nizao pobede, uzimao titule, ali veruje da uvek može još. Uostalom, pročitajte sami šta Nikola kaže o dosadašnjoj karijeri i budućim planovima.

Nikola, za početak, reci nam kako je počela tvoja priča sa kartingom odnosno automobilizmom? Sigurno da najveće zasluge za to idu tvom ocu Zoranu, koji se i sam bavio automobilizmom?

Sve je počelo od Vlade Debelog Stojića. On je sa mojim tatom spakovao jedan karting za mene, kod njega u podrumu. Jednog dan tata mi je rekao – „Hajde, idemo kod Debelog u goste“, a ja sam bio oduševljen pošto je on uvek imao neki karting u podrumu, ali nisam ni očekivao da ću ja dobiti jedan od tih. Kad su me prvi put odveli na stazu ostali su mislili da vozim već mesecima a ne da sam treći put u karting. Nakon toga sam počeo redovno da dolazim sa Debelim na stazu i treniram, pošto su videli da će biti nešto od mene(smeh). Verovatno je benzin ušao u krv dok sam još išao sa tatom na trke i provodio više vremena u trkačkom autu, nego u krevetcu.

U kartingu si od svoje 10. godine. Kako iz tvog ugla ocenjuješ karting kao početni stadijum bavljenja trkama i koliko ti je karting, iz današnje perspektive, pomogao u razvojnom putu ?

Jeste, u kartingu sam od svoje desete godine i još uvek nisam izašao. Mislim da je to prva stepenica svakog vrhunskog trkača,  kao osnovna škola koja služi da obrazuje  karakter i bukvalno ubrza odrastanje deteta, pošto si sa deset ili manje godina u ozbiljnoj spravi i boriš se sa ostalima, gde nema ni mame ni tate da te brane. Naravno da dosta pomaže, tu se prvi put i srećeš sa „gripom staze“, „nosiranjem.“ i „otkačinjanjem“ koje ne možeš da doživiš u svakodnevnom saobraćaju. Ne može karting svemu da te nauči, ali ti da osnovu na koju kasnije možeš da nadograđuješ, kad pređeš u auto ili formulu.

 

Posle šest godina u kartingu, 2011. godine sedaš po prvi put u automobil klase 1 Yugo – mali N. Kako je došlo do toga da se odlučite da sa samo 16 godina sedneš u trkački auto?

 

Karting sam gledao kao stepenicu koju moram što pre da pregazim, da bih došao do malog N-a, čim dobijem dozvolu saveza. Naravno, na dozvolu oca i majke sam računao. Mislim da samo kod nas čudno izgleda da dete od 16 godina sedne u auto ili formulu, a niko ne računa da je karting brži od juga.

 

IMG_0158115

 

Već na prvoj debitantskoj brdskoj trci u Loparama pobeđuješ i to po kiši i time stičeš nadimak „Kišni čovek“. Kasnije se ispostavilo da je tvoj prelazak u mali N ispao kao dobra odluka. U nekoliko navrata pobeđuješ te sezone i postaješ najmlađi šampion na brdskim i kružnim stazama. Reci nam nešto više o tome?

 

Uvek računam i idem na pobedu. Iako sam bio nov u tome, verovatno sam bio najspremniji pošto smo čitave zime pripremali auto i trenirao sam zajedno sa Trovačem, koji mi je pružio veliku pomoć od kad sam ušao u Yuga. Prva trka, prva pobeda. Mislim da ne može bolje. Niko to nije očekivao, verovatno ni moj tata, ali uspeo sam. Tada sam i prvi put vozio auto po kiši, ali sam iskoristio iskustvo iz kartinga i nadmašio starije kolege koje su više godina vozile Jugića. Kao što sam već rekao, uvek smo gledali da budemo što bolje pripremljeni pa smo zato pre svake trke išli par dana da treniramo, da budem što sigurniji u sebe. Na početku nisam ni očekivao da mogu da budem šampion, ni na krugu, ni na brdu ali kako su odmicale trke počeo sam da veujem.

 

Već u 2012. godini stižu i prvi jači sponzori kao što je EuroPetrol i postižeš sjajne rezultate sa Hondom  kada pokazuješ da odlično vladaš I mnogo jačim autom. Međutim ta sezona je i pored pehova i udesa dovela do ostvarivanja dobrih rezultata?

 

Pošto sam na poslednjoj trci u Batajnici prodao auto, plan nam je bio da kupimo Hondu, pošto je to perspektivnjija klasa od 1400 i hibrida. Naravno, to su samo bili naši planovi, ali je trebao neko i da ih realizuje. U tom trenutku se pojavljuje „Euro Petrol“ koji odlučuje da nam kupi Hondu. I pored sponzora, jedva smo izašli na kraj sa troškovima. Bila je to skupa sezona, pošto sam vozio sve – brdo, krug i reli. Na kraju, uspeo sam da uzmem samo titulu na brdu, pošto sam se slupao na poslednjem reliju, a poslednja kružna trka u Batajnici je bila otkazana.

 

576429_369082716500143_1792087560_n

 

U 2013. godini nastupaš u CEZ šampionatu, gde bez mnogo muke dolaziš do titule u klasi 2000N. Koliko je takav šampionat uticao na tvoje trkačko sazrevanje?

 

U 2013. godini smo odlučili da vozimo samo brdski CEZ šampionat, pošto smo uradili čitavu reparaciju auta za tu sezonu, te nam je ta odluka bila najjeftinija. Te sezone smo imali dosta muka sa putovanjima, jer su sve trke bile u inostranstvom i uglavnom veoma udaljene. Druga trka te sezone, Poljska, i moja prva trka u inostranstvu. To je za nas bilo sve novo, pošto je na mnogo većem nivou nego u Srbiji. Nakon prvog treninga postavljam rekord staze, iako sam pre toga prošao samo par puta kombijem, kako bih upoznao stazu..U nedelju, na warm up-u, mi puca menjač samo sat vremena pre prve trke. U tom trenutku sam bio izuzetno razočaran, ali majstori su učinili pravo čudo i napakovali su nov menjač sa kojim sam trijumfovao. Nakon toga, ostalo je još dosta trka, a neke od narednih 11 vozeže su i kod nas. Mislim da je 2013. bila moja izuzetno bitna sezona, u kojoj sam dosta napredovao kao vozač.

 

Jedan si od retkih među mlađom populacijom vozača koji su imali priliku da prisustvuju FIA Akademiji 2013. i ove 2014. godine. Kakvo iskustvo nosiš odatle, sa predavanja ozbiljnih vozača i šampiona?

 

Veoma mi je drago što sam 2013 bio izabran od strane Saveza da prisustvujem akademiji, da upoznam profesionalne vozače i uporedim se sa njima. Ove godine me je FIA pozvala da dođem na akademiju u Holandiji, gde su nam predavači bili Craig Breen i Kevin Abbring, vozači ERC-a.

 

Nikola Miljković FIA akademija

 

Ove sezone stiže jedan odlično pripremljen auto Seat S2000 namenjen ETCC šampionatu u kome si  nastupio na Ušću. Kakve utiske nosiš sa prvih testiranja tog auta i da li ćeš do početka 2015. sezone uspeti da se dobro upoznaš sa novim Seatom?

 

Pa u odličnoj saradnji sa „Euro Petrolom“, generalnim sponzorom, odlučili smo da kupimo Seat Leon Supercopa, sa kojim ću sledeće godine učestvovati u ETCC šampionatu, ako uspemo da zatvorimo finansijsku konstrukciju. ETCC je izuzetno skupo takmičenje, gde se bez pravih i jakih sponzora ne treba ni pojaljivati. Auto je izuzetan, veoma lep, ali zahtevan za vožnju, tako da ćemo morati mnogo više da se posvetimo testovima i treniranju.. U toku ove nedelje idemo u Hrvatsku, na Grobniku ćemo da odradimo posledji test za ovu sezonu pošto nam vremenski uslovi više ne dozvoljavaju..

 

Da li imaš neku anegdotu sa trka koju uvek prepričavaš?

 

Mislim da je svima bilo čudno kako ja treniram sa kombijem dugačkim 7 metara i još volan na desnoj strani. Mislim da sada mogu da radim i kao prevoznik (smeh). Na trkama u inostranstvu, kada me vide u kombiju, ljudi krenu da se smeju pošto su staze uglavnom uske  i krivudave, ali meni je to bilo izuzetno zanimljivo iako nije najbolji način, ali nismo imali finansija da vozimo i trening auto. Po tome ćemo ostati upamćeni, kao i po rekordima.

 

IMG_1017

 

Za kraj, planovi Nikole Miljkovića za sledeću 2015.sezonu? Nastup u ETCC se pominje kao primarni cilj. Koliko je to izvodljivo i očekuješ li još neku pomoć sponzora koja bi ti omogućila da nastupiš u  ovom elitnom takmičenju?

 

Pa planovi su i dalje da udjemo u ETCC. Mi se trenutno maksmalno trudimo da obezbedimo novac, zajedno sa našim fantastičnim sponzorima i mojim menadžerom Minjom Ilić.

 

DSC_1375

Igor Gašparević

Igor je jedan od osnivača sajta. Od 1997. godine ne propušta ni jednu moto trku u Šampionatu Srbije. Voli da piše i trudi se da bude objektivan. Osim pisanja, zadužen je i za društvene mreže, tako da vam uglavnom on odgovara na sva pitanja.

Video