Auto trke Priče iz boksa WTCC

Reč, dve sa Dušanom Borkovićem

Porazgovarali smo sa Dušanom Borkovićem, vozačem NIS Racing Campos tima, koji se na trci u Japanu popeo na drugi stepenik pobedničkog postolja i doprineo da se srpska zastava zavijori na trci Svetskog šampionata turing automobila.

Dušane, čast nam je imamo priliku da porazgovaramo sa automobilistom koji se našao na svetskoj sceni turing automobila. Vratili bismo se u 1994. godinu koja sigurno važi za godinu početka tvog bavljenja ovim sportom. Kako je sve počelo i ko je glavni zaslužan da se nađeš u kartingu?

Prvi motor sa brzinama sam dobio kada sam imao pet godina.  Tri godine kasnije sam se zaljubio u karting i to je bila ljubav na prvi pogled. Molio sam cele godine oca da mi ga kupi. Pošto se i on bavio moto trkama od malena sam rastao uz trke. Otac je bio šampion u moto trkama. Te ’93. godine na surčinskom aerordrumu otac je vozio trke kamiona u kojima je bio šampion i onda su njih, vozače, odveli na Košutnjak da gledaju karting trke pa je poveo i mene. Ja sam tada prvi put video karting i zaljubio se.

Borkovic Karting
Kartingom vladaš punih pet godina. Prva Zlatna kaciga je došla 1997. godine, ali 1999. godine na trci u Mađarskoj usled nemilog događaja dolazi do preloma šake? Kako je tačno do toga došlo i šta ti je posle tako velike povrede dalo snagu da pređeš preko svega i nastaviš dalje?

Na kraju trke u Mađarskoj sam se pozdravio sa kolegom iz Austrije i pružio ruku. Njegov karting je udario u moj i kako su nam se kartinzi malo dotakli moja šaka je potpala pod njegov točak. Da mi lanac ne bi presekao ruku, zakocio sam i ruka mi se vukla po betonu. To je bila povreda trećeg a stepena, tetive su mi bile povređene, vene su sve steturale. Šest meseci sam se oporavljao, nikakav stisak šake nisam imao, a za karting treba jak stisak. U Mađarskoj su hteli da mi seku šaku ali smo došli ovde kod doktora Bandića, specijaliste za šaku, jednog od priznatijih u Evropi i on mi je spasio šaku.
Velika želja da nastavim da se trkam i da budem svetski automobilista kao što sam sada mi je dala snagu kroz mesece oporavka.
Ako nešto istinski voliš i imaš viziju, ni loša situacija kao što je ova bila ne može da te spreči da nastaviš da grabiš ka svojim snovima.

Borković Karting

Drugu Zlatnu kacigu osvajaš 2000. godine i postaješ najmlađi dvostruki osvajač tog priznanja. Kako si se tada osećao?

Ne sećam se dobro (smeh). Bilo je to pre 14 godina.
Mnogo toga se izdešavalo od tada.
Već tada sam bio prevelik za karting i jedva sam čekao da pređem u automobil. Bio sam spreman za dalje podvige.
Drago mi je što sam se oprostio od karting karijere sa tom šampionskom titulom.

Prelaziš u klasu mali N, gde 2002. godine postaješ vicešampion i prvi put pobeđuješ na legendarnom Ušću. Kakve uspomene nosiš iz tog period i koliko se tada klasa razlikovala od današnjeg malog N-a?

Uspomene su mnogobrojne, i uvek će biti večiti deo mene.
Sećam se da je bilo 35 mnogo iskusnijih takmičara. Bio sam mlad i neiskusan u trkama automobila, ali sam uspeo vrlo brzo da se prilagodim i da briljiram. Ono sto mi se nije tih godina sviđalo je to što je bilo mnogo vozača koji nisu poštovali pravila, nije bila „fer igra“.
Osnovno što sam naučio u FIA evropskim i svetskom šampionatu, koji i sada vozim, je  da svaki šampionat mora strogo da kontroliše pravila kako bi bila fer trka i kako bi svi bili što bezbedniji.
Koliko vidim takav problem je i dalje prisutan u domaćem šampionatu, ali se nadam da će se to promeniti u skorijem periodu.
Što se Ušća tiče bio sam presrećan. Te pobede se uvek rado setim jer sam dugo, kao klinac, gledao trke na Ušću i imao ogromnu želju da makar učestvujem u njoj jednog dana.

Od 2003. do 2008. godine vladaš klasom Hibrid sa najviše pobeda u istoriji Nacionalne klase, gde osvajaš treću Zlatnu kacigu i samim tim i priznanje Dijamanstka kaciga? Kako ti iz današnjeg ugla, kada voziš mnogo ozbiljnije trkačke sprave, izgleda vožnja Hibrida i da li si u njoj stekao najviše iskustva?

Puno mi znače priznanja koje sam stekao u našoj zemlji. Atmosferu i ljude, sa kojima sam proveo svo to vreme, izuzetno volim. Drago mi je što sam se kalio u Hibridu, ali mi je krivo što nisam ranije otišao u Evropu i Svet. U mnogom većem procentu me je ta klasa unazadila u trkačkoj karijeri, jer se pravi trkački automobili voze na totalno drugačiji način. Nisam toliku razliku osetio kad sam vozio C2 ili Lancer Evo 9, tek kad sam ušao u ozbiljne turing trke sam shvatio koliko je pristup i funkcionisanje automobila drugačije.

Borković Mali N

U sezoni 2008 pored hibrida voziš i jedan odlično pripremljen Citroen C2, u kome si na Mišeluku vozio i pobedio i u klasi hibrid i klasi Hobi? Koliko je bilo teško istrpeti takav ritam I pobediti u obe klase?

C2 je automobil koji sam brzo zavoleo. To je auto sa kojim sam pokazao koliko sam stvarno brz. Na kružnim stazama sam vozio C2 čisto radi publike, na brdskim sam pokazao ozbiljnu brzinu, a na reliju brzinu i ludost pokušavajući da budem brži i od jačih automobila na četiri pogona kao što su Mitsubishi Lancer Evo 9, Subaru itd.
Voziti dve trke u dve različite klase u istom danu mi nije palo teško. Imao sam preveliku želju za isticanjem mog talenta i postizanjem uspeha…kao što je i sada.

Borkovic C2

Od 2010. godine si za volanom Mitshubishi EVO 9, sa kojim je, na način na koji si ga vozio, delovalo kao da si srastao sa tim autom. Osvajaš titulu na brdskim stazama u Srbiji, kako je za tebe izgledao prelazak iz Yuga u auto sa pogonom na svim točkovima i mnogo više konja?

Jedva sam čekao da sednem u jači automobil. Hibrida mnogo ljudi može da vozi brzo. Jednostavniji je da se vozi, sporiji, lakše je naći tačku kočenja, krivine koje su u hibridu pravac, u brzom automobilu su ozbiljne krivine na koje mora da se obrati pažnja, itd. Osećao sam da ću u brzom automobilu postizati još bolje rezultate, kako se i ispostavilo. S tim što u početku sa Lancerom nisam imao dobar tim koji je mogao da održava automobil u 2010. i 2011. godini, iako sam ja izvlačio iz njega skoro nemoguće. Tek 2012. sam bio zadovoljan kako je auto bio usetovan i tada sam pokazao dominaciju na FIA evropskom brdskom šampionatu.
I sada kad se setim vožnje Lancera, osetim kako smo bili kao jedno. Imam osećaj da i sada kada bih seo u njega bih mogao da radim sa njim šta god poželim.

Borkovic Mitsubishi

Prvi nastup u Evropi je usledio 2011. godine. Završavaš kao vicešampion uz, može se reći, nepravdu na dve trke, kada si tehnički bio neregularan, iako je auto bio maksimalno spreman? Kako si se tada osećao?

2011. sam počeo da vozim FIA evropsko prvenstvo na brdskim stazama jer sam znao da moram da se otisnem u Evropu kroz neki šampionat.
U mojoj debitantskoj sezoni na „brdu“ pobedio sam u Austriji i postavio rekord staze koji do danas nije oboren. Odmah posle te pobede predstavnici FIA kontrolisali su homologaciju mog automobila i sve to jer je debitant, prvi put do tada, uspeo da postavi rekord staze. Proveravali su kompletan automobil. Imali smo sreće tada jer je sve bilo u redu, otišli smo tek tako, samo da odemo. Sada kada se setim tog vremena, ne znam da li da se smejem ili plačem.  Pozajmljivali smo novac na razne načine i kada sam pobedio prvu trku trebalo je para za narednu. Živeli smo bukvalno od trke do trke. Ne pamtim kada sam te sezone zamenio gume, baš je bilo teško, nije ličilo ni na šta, dosta sam imao poteškoća sa autom, ali sam upornošću i velikom ljubavlju prema automobilizmu ipak uspeo.
Jesam imao minimalan budzet i vrlo loše pripremljen auto , ali te 2 diskvalifikacije su bile potpuna nepravda. Takve stvari se dešavaju kada ste novi i ako smetate nekim ljudima koji su tu duže od vas. Osećao sam se besno i poraženo. Na trke sam tada išao skoro bez ikakvog novca, pozajmljivao, i onda se tako nešto desi. Drago mi je da nisam odustajao jer me je to ojačalo i pripremilo na sve kroz šta prolazim sada na svetskom nivou.

Borković Mitsubishi

 

Međutim već 2012. godine uspevaš da uz pomoć NIS Petrol Team-a dođeš do ostvarenja svog sna i budeš prvi Srbin koji je postao prvak Evrope na brdskim stazama. Na čak osam trka, od deset, si postavio rekord staze, što dovoljno govori o tvom kvalitetu. Kakva iskustva nosiš Iz te sezone?

Uživao sam vozeći Mitsubishi po evropskim brdskim stazama koje sam prethodne godine upoznao. Za sve je potrebno iskustvo, pa je ono došlo do izražaja. Bilo bi i mnogo boljih i bržih rezultata, ali sam odlučio da mnogo puta vozim za publiku, zanosim se, jer sam video vrlo brzo da sam sa dobro usetovanim autom mnogo brži od konkurencije.
Naravno nikada neću zaboraviti završnicu sezone u Buzetu, gde su moji sponzori, predstavnici medija, prijatelji i navijači podelili tu radost sa mnom i usput mi na taj dan čestitali rodjendan.

Borkovic 2012

2013. godine nastupaš u ETCC šampionatu. Uspeo si pored mnogo pehova da dođeš do pobede u Salzburgu i šampionat završiš kao treći u generalnom plasmanu. Koliko ti je taj šampionat značio u napretku i kakvo iskustvo nosiš odatle?

Znao sam, da bih napredovao, moram da rizikujem i grabim visoko. Nisam imao budžet za dobru pripremu i testove. Prvi put sam se odlučio na vožnju trka na kružnim stazama internacionalnog ranga. Uzeo sam Seat Leon koji je bio u poprilično lošem stanju 2 nedelje pre prve trke u Monci. U Slovačkoj sam se slupao s njim, posle toga sam uzeo drugi Leon koji je bio u malo boljem stanju i sa kojim sam pobedio u Salzburgu što je bilo istorijski. Do kraja sezone sam uspeo da vozim i Ševrolet Kruz sa kojim sam uspeo da ostvarim solidne plasmane i na kraju završim kao trećeplasiran. To je veliko iskustvo bilo za mene I ispostavilo se ogroman korak na mom putu do WTCC-a.

Borković Seat

2014. godine nastupaš u najelitnijem svetskom takmičenju touring automobila. Takođe te je mnogo pehova pratilo, ali ono što je glavno je da si na trci u Japanu uspeo a ispuniš svoj san i da se nađeš ispred svog idola Sebastijana Loeba. Kako si se osećao u trenutku kada si kao drugoplasirani prošao kroz cilj?

Voziti uopšte pored Loeba je velika čast, a kamoli biti ispred njega i proći kroz cilj kao drugi. Tokom sezone me je zaista pratilo mnogo pehova, za neke sam bio kriv sam, za neke tim, a neki su se prosto dogodili. Bio sam kažnjavan i onda kada nisam bio kriv, ali su mi svi rekli da je to sastavni deo debitantske sezone. Tako sam to i prihvatao. Jako sam srećan što sam ipak na kraju sezone uspeo da pokažem šta mogu i što se to desilo baš na Suzuki, jednoj od najzahtevnijih staza na svetu. Žao mi je što zbog povrede i finansija nisam uspeo da odem u Makao, ali se nadam da nećemo morati i sledeću sezonu da dovedemo u pitanje.

Borković Suzuka 2014

Dušane, da li postoji neka anegdota sa trka koju stalno prepričavaš?

Ima ih toliko mnogo, a i neke nisu baš za javnost (smeh). Trke su velika obaveza i na primer sada sa timom, WTCC, Eurosport, i ostalim zaposlenima u organizaciji smo kao jedna velika familija, koliko provodimo vremena zajedno. Od februara do novembra smo zajedno širom Sveta i možete zamisliti kakve se sve situacije dešavaju. Moraćemo da organizujemo novi intervju za nekoliko anegdota(smeh).
Evo jedna iz ove sezone. Svi vozači i tim menadžeri su se vozili autobusom do Kineskog zida pre trke u Pekingu. Sedeo sam ispred Loeba i u šali sam mu rekao da mi malo izmasira glavu, a da ću ja za uzvrat da mu sredim konkurenciju iz tima Milera i Lopeza. Nakon toga Loeb je uhvatio da mi masira glavu i nastao je smeh svih koji su bili oko nas.

I za kraj, poželećemo ti pune sportske sreće i dobar rad motora, a kakvi su planovi Dušana Borkovića za predstojeću sezonu? Očekuješ li još neku pomoć koja bi ti pomogla da neometano ispratiš čitavu sezonu?

Hvala na lepim željama, znače mi mnogo, kao i velika podrška mojih fanova. Moja najveća želja je da iskustvo stečeno u debitantskoj sezoni na najbolji mogući način primenim sledeće godine. Ja sam neizmerno zahvalan mojim sponzorima uz čiju pomoć sam došao ovde gde sam trenutno, ali se nadam da će i drugi uvideti šta ova moja priča znači za Srbiju. Automobilizam je preskup sport i zaista je za vrhunski uspeh potrebna velika podrška. Detalje o narednoj sezoni ćemo znati do kraja godine i moj tim i ja ćemo ih naravno podeliti sa vama.

Igor Gašparević

Igor je jedan od osnivača sajta. Od 1997. godine ne propušta ni jednu moto trku u Šampionatu Srbije. Voli da piše i trudi se da bude objektivan. Osim pisanja, zadužen je i za društvene mreže, tako da vam uglavnom on odgovara na sva pitanja.

Video