Reč dve sa Cvrletom

Proteklog vikenda smo razgovarali sa Nenadom Stojanovićem Cvrletom, vicešampionom Srbije u klasi 600 SS, koji je titulu izgubio za samo jedan bod. Za prethodne dve izgubljene titule krivi samog sebe, jer ih je zbog gluposti izgubio. Kako kaže, motor je najmanji šraf u osvajanju titule – podešavanje motora i kilometri na stazi su ključ uspeha, ali je uvek bitan i faktor sreće.

Cvrle, reci nam kako je sve krenulo? Kako je tekla tvoja karijera?

Iskreno, trke kao trke me nikada nisu zanimale. Prvo sam krenuo da vozim auto. Sa 6,5 godina sam sam seo u kola i upalio ih. Otac mi je bio profesionalni vozač ceo život i valjda je to bilo nasledno. U četvrtom razredu osnovne škole sam dobio automatika i to je bio moj prvi kontakt sa motorima, sa 15 godina sam prvi put seo na Japanca, bio je to Kawasaki ZXR750.

Kako sam imao priliku da vozim, probao sam razne motore, ali se sve zasnivalo na jednom-dva kruga, nikada nisam ništa ozbiljno vozio. Uglavnom sam vozio APN-a. Na prvu moto trku sam otišao 2002. godine, iskreno, moto trke me nisu zanimale, tada me je samo zanimao reli koji se vozio kod nas u Valjevu i time sam bio zaluđen.

Prva trka na koju sam otišao bila je u Novom Sadu, na Mišeluku, poslednja moto trka koja je tamo vožena, 2002. godine, posle toga je došao Vršac, a umeđuvremenu sam kupio svoj prvi motor i upoznao dosta trkača, sa kojima sam se u to vreme i družio. Drugari su tokom 2003. godine počeli da me  nagovaraju da izađem na stazu i ja te godine odem da pogledam Mišinog (Miloš Milovanović) Kawasakija, ali mi je cena bila previsoka, tako da od tog motora nije bilo ništa. Željko Staničić me je nagovarao da sa mojom Ninjom sedmicom izađem u stock, ali nisam hteo.

Na prvoj trci 2004. godine, u Vršcu, vidim da je Bora iz Loznice s kojim sam već tada bio dobar kupio Mišinog Kawasakija. Kroz razgovor, Bora i ja se dogovorimo oko cene i Kawa prelazi kod mene, nakon čega je usledila moja prva trka – Batajnica 2004. godine. Tu trku sam završio na nekoj od nižih pozicija. Sledeća trka je bila u Kraljevu. Krenuo sam sa devete startne pozicije, dokopam se četvrtog mesta. Ispred mene su bili Kule i Tika Nikolić. Kako sam ih video, ubrzao sam tempo i izleteo sam sa staze u kanal. Sledeća trka, drugo Kraljevo, kroz šikanu u prvom krugu prolazim kao treći, nakon čega je odmah usledio pad. Motor izlupan totalno i te godine više nisam vozio trke.

Share2014-11-22-ad0a3e1fb686b350958a74ca53499e249473f27936b037209c5b2f599514738f-Picture

Naredne godine sam rešio da kupim novi motor. Krenuo sam po Yamahu, ali sam se kući vratio sa Suzukijem, jer sam ga zaista voleo, ali nisam imao pojma koliko je slabiliji. Imao sam dosta duela tih godina sa pokojnim Petrom Birčaninom, ali kako dođe pravac, on i njegov Kawasaki nestaju u daljini. Na svakoj trci sam dolazio do podijuma, ali nisam ni jednom pobedio.

Usledila je 2006. godina kada dobijam poziv iz tada najjačeg kluba – Duka Racing Team. Dodelili su mi Yamahu R6 koja je bila namenjena Peri, ali je među njima izbio sukob i taj motor je bio slobodan. Prva trka je bila u okviru Alpe Adria šampionata na Panonia Ringu. Tamo sam odmah pao i uništio motor, sve što je moglo da se iskrivi – iskrivio sam.

Branko, vlasnik Duke, mi je odmah pružio podršku. Sredili smo motor i izašli na prvu trku u Kraljevu. Izbio sam na prvo mesto za prednošću od sigurno 100 metara, međutim na nizbrdici, po povratku sa gornjeg pravca padnem i polomim šaku. Nosio sam gips mesec i po dana i tu sezonu propuštam. Vozio sam samo poslednju trku u Batajnici, gde je Miki Panamac nagovorio Branka da mi od njega kupi novu Yamahu u potpunosti spremljenu za trke.

Share2014-11-22-c38afef8cb72f84946a8dd59f65509d2625a558284ecd76d26003a8d43d99420-Picture

U 2007. godinu sam ušao totalno spreman. Bilo je ozbiljnih borbi između mene i Vidića, ali sam na kraju sezone uzeo titulu. Iste godine je uložen i prigovor protiv mene, Spale je otvorio Yamahu i utvrdio da, ne samo što je motor čist, nego su i ventili raštelovani. Na kraju te godine se dogodi tragedija sa Brankom, meni ostane taj motor, Isak biva smenjen sa čela Saveza, te smo mi iz nekog bojkota rešili da naredne sezone ne uzmemo licence, već smo vozili samo šampionat Istočne Evrope.

Naredne, 2008. godine, kao što rekoh nisam vozio Šampionat Srbije, ali me to nije sprečilo da postanem šampion Istočne Evrope. U Srbiji je te godine šampion bio Veljko Vidić.

Marko Stošić dolazi u šampionat Srbije 2009. godine, i postaje šampion dve godine za redom. Iste te godine vozio sam Endurance šampionat sa Kuletom i na Manji Kuru, gde smo trebali da vozimo 24h Bol D Ora padnem. To mi je bio najteži pad u karijeri.

Sećam se da sam 2010. godine titulu izgubio zbog gluposti. Vožene su dve trke na poslednjoj Batajnici, ako se sećate bilo je to po onoj strašnoj kiši. U prvoj trci sam preforsirao i pao, dok mi je u drugom krugu pukao lanac zbog krivog lančanika, koji je bio posledica pada u prvoj trci. To je prvi put kada sam izgubio titulu za samo jedan bod.

Share2014-11-22-1e7836e6274fe77d30a67fbd4a9b0866ba17b022ebbaaca3606e4efa9a040a68-Picture

Došla je 2011. godina, uzeo sam šampionsku titulu u Srbiji, a na nivou Istočne Evrope sam bio treći u šampionatu. Naredne godine uzeo sam čak četri titule – Šampion Srbije, Šampion Istočne Evrope, Šampion BiH i Šampion Bugarske.

Usledile su dve sezone kada sam uzimao šampionske titule u Istočnoj Evropi i u Bugarskoj, tako da mi uskoro sleduje Zlatna kaciga šampionata Istočne Evrope. U Srbiji sam titulu obe godine gubio za po jedan poen od Igora Arsića.

Cvrle, kakvi su planovi za dalje?

Kako moj klub Brezik neće nastupati u 2015. godini, trenutno sam u potrazi za klubom, a najverovatnije će to biti Mass Racing team. Sigurno je da ću nastupati u šampionatu Srbije i na šampionatu Alpe Adria u Super Sport klasi za koju spremamo mašinu. Potrudiću se da izađem na što više trka, a nadam se da će finansije dozvoliti da odvezem celu sezonu.

Share2014-11-22-91e637b23cfd670219860483bd878982dac4c7a4e7994316028addb2a9dd31d0-Picture