Auto trke Rally

Reč, dve sa Aleksandrom Dimitrijevićem Laudom

Naš današnji sagovornik je Aleksandar Dimitrijević Lauda, čovek koji je svoju dugogodišnju trkačku karijeru posvetio isključivo jednoj disciplini, po mnogima i najlepšoj, reliju. Lauda je primer vozača koji govori da i u trenutcima kad je najteže, treba napraviti pauzu, i sačekati bolji period, ako želite da dođete do cilja koji ste zacrtali. Zadnjih dana je u centru pažnje, jer je velikim uspehom na reli sceni obeležio 2014. sezonu. Iskoristili smo priliku da saznamo nešto više o njemu i njegovom timu.

Kada si počeo da se baviš automobilizmom i kako je do toga došlo?

„U svet auto sporta ušao sam 1998. godine i to kao suvozač Predragu Stojkanoviću Cveku. Nastupili smo na YU reliju i najvažnije, završili smo ga. Bilo je to prilično iskustvo za mene, mada sam odmah bio siguran da to “desno sedište“ nije za mene.“

Koji je prvi auto sa kojim si nastupao na nekom takmičenju?

„Naredne 1999. i 2000. godine učestvovao sam na takmičenju „Kup Fića“. U pitanju su bile kružne trke, a sama takmičenja više su bila dobra škola i druženja. 1999-te godine, nastupio sam na brdskoj trci Tara „Memorijal Obrena Tešića“. Vozio sam fiću u klasi hobi. Ipak, kao svoju prvu trku uvek kažem da je to učesće na reliju “Memorijal Obrena Tešića“ 2001. godine. Vozio sam malog N-a. Mnogobrojni tehnički problemi su me pratili na tom prvom nastupu, ali sam ipak uspeo da sa tadašnjim suvozačem Goranom Stanićem, dođem do cilja relija. Prešli smo ciljnu rampu pred svojom publikom u Bajinoj Bašti i tada sam definitivno odlučio da je reli disciplina u kojoj želim da dokažem svoje vozačko umeće.“

227948_114120505340632_1446391_n

Možeš li nam ispričati neki zanimljiv događaj tvoje dugogodišnje trkačke karijere, sigurno da je bilo i lepih i tužnih trenutaka?

„Zanimljivo i vezano za moju karijeru je da sam jedan od retkih kome je pošlo za rukom da pobedi na reliju deset puta uzastopno, i to u malom N-u, u izuzetno jakoj konkurenciji. Jako puno relija je iza mene,na nekim brzincima su moji rekordi i dalje vazeći. Ipak, pehar za „Obrenovu dugu Taru“ nikada nisam osvojio, ali se nadam da će biti prilike da se i on nađe u mom vlasništvu. Od nekih, da kazem loših stvari u svojoj protekloj karijeri, pamtim odustajanje na Mitrovcu 2003. godine. Tada je trebalo samo da se dovezem do cilja, i osvojio bih svoju prvu titulu. Ipak, neiskustvo je presudilo, ponelo me navijanje domaće publike, napravio sam grešku, ostali smo pored staze, tako da sam na prvu titulu šampiona morao sačekati još godinu dana.“

208167_109606839125332_2242527_n

Dugo te nije bilo na domaćoj reli sceni, pa si se 2013. godine ponovo vratio na trkačke staze?

„Vozeći za ASK Rid Sport 2006. godine osvojio sam Zlatnu kacigu. Suzuki Swifta kojeg sam vozio trebalo je zameniti jačim automobilom, ali je zbog finansijskih poteškoća, a i privatnih obaveza to bilo nemoguće. Odlučio sam se da ga prodam, da sačekam „neka bolja vremena“. To je potrajalo punih 7 godina, ASK Rid Sport je u svojoj garaži uspeo da napravi juga grupe A, i ponovo mi je ukazano poverenje koje sam maksimalno opravdao osvajajuci jos jednu šamionsku titulu.“

78070_183652401651967_2647337_o

976920_172699179562814_1364895230_o

Tokom ove sezone imao si dosta uspeha, a najviše je publiku oduševila vest i tvoj nastup na čuvenom reliju u Italiji?

„Proteklu sezonu smatram veoma uspešnom. Ako izuzmem izletanje na Srbija reliju, koje je takodje sastavni deo ovog sporta, i drugo mesto posle prvog dana istog relija, mogu da kažem da sam na svim ostalim takmičenjima osvojio prvo mesto u svojoj klasi. Prvi put u karijeri pobedio sam i u generalnom plasmanu, na reliju u Tešnju. Takođe sam zauzeo prvo mesto u generalnom plasmanu KUP-a BiH. Po završenoj takmičarskoj sezoni sa svojim klubom ASK Rid Sport učestvovao sam na i 16. Prealpi Master Show reliju u Italiji. U KUP-u juga u okviru tog takmičenja osvojio sam prvo mesto ,i time maksimalno dobro predstavio naš auto reli u inostranstvu. Tokom čitave sezone imao sa izuzetnu podršku svog kluba, kome se ovom prilikom javno zahvaljujem. Svakom takmičenju smo maksimalno profesionalno pristupili, što govore i naši rezultati.“

1381954_351392415026822_1608116571831997203_n

Ne možemo, a da te iz prve ruke ne pitamo, kakvi su utisci koje nosiš iz Italije i da nam detaljno ispričaš sve vezano za uspeh koji ste napravili u Italiji?

„Detalje oko samog odlaska znaš, ali zanimljivo je da smo i mi, kao i većina ostalih reli ekipa, izvanredno ugošćeni u Zagrebu u restoranu Kill Grill, pre svega zahvaljujući našem zemljaku Marku Stojkanoviću Gurmanu. Ako je izvodljivo bilo bi lepo da mu se na ovaj način odužim. Na reli stigli u petak, oko podneva.Verifikacija i tehnički urađeni u večernjim časovima,oko 21h. Zanimljivo koliko dobro je sve organizovano i kako sve besprekorno funkcioniše. Dva tehnička pregleda potvrđuju to, a na tehničkom najviše su gledali homologaciju i bezbednost automobila. Naravno, prošli smo bez problema, a vec na samom tehničkom skrenuli smo dosta pažnje na sebe, kao tim, jer smo se i mi ponašali profesionalno. Sa nama su već tada bili Davor Matošević i Bobi Stanković, ljudi bez čije pomoći se ne bi odlučili da učestvujemo na ovom reliju. 
Samo popisivanje radara za mene i suvozača Milana je ‘rutina’, ali sam bio obazriv ,jer prvi susret sa makadamom je u pitanju i nisam ništa hteo da eksperimentišem. Tri prolaza i to je sasvim bilo dovoljno. Gume su u međuvremenu namontirane, shakedown, zvanični je nekako tada i počeo. Provozao sam juga po obližnjem makadamu, jer nam je učešće na shakedown-u bilo dodatno izlaganje trošku. Nekako spontano u našem boksu se našao Aleks Humar, svim ljubiteljima relija jedan od omiljenijih ‘letecih Slovenaca’, tako da se on našao sa mnom u autu prvih par kilometara. Prvi susret sa makadamom, nove gume, testirao sam kratko, ali dovoljno da se ono što je bilo moguće prilagodi mom stilu vožnje. Auto, iako maksimalno pripremljen, zahtevao je dodatna podešavanja, uglavnom zadnjeg trapa. Kada je i to sređeno, probao sam, kratko, i bio siguran da je to maksimalno pripremljeno za sutrašnji reli. Uveče je bilo pravog druženja na reli partiju, druženja sa najvećim asovima relija današnjice, kao i mnogobrojnim prijateljima sa kojima se znam od ranije.
10446097_10205422729998018_9096636678674431706_o
 
Nedelja… Izlazak iz zatvorenog parkišta za vecinu takmičara predstavljao je problem, ali ne i za nas. „Poslednji Mohikanac“  kako zovemo našeg Yuga je startovao bez problema. Cilj je bio završiti takmičenje, ali pošto su nas obavestili i uvrstili za posebno bodovanje za ‘JUGO KUP’, posebnu pažnju obratio sam na takmičare sa jugićima. Posle prvog brzinca imao sam najbolje vreme, čak 27 sekundi ispred šampiona iz San Marina, S.Betti. Bila mi je čast i zadovoljstvo da primim čestitke na dobro postignutom vremenu od većine takmičara, sa kojima smo se fantastično družili tokom čitavog relija. Moj suvozač Milan Misailović je u više navrata pomagao drugim posadama na etapi, sto je naišlo na veliko oduševljenje i publike, sudija, ali i takmičara.
10344277_10205422758238724_3727998040752194316_o
Ekstra vreme postignuto na prvom brzincu bilo je motiv više da se još ubrzamo, tako da je već na BI2 vreme ‘ skinuto’ još 10 sekundi. Ali tada sama podloga počinje da bude problem, otvaraju se neverovatne rupe na mestima gde to uopšte nije bilo moguće pretpostaviti, tako da treći BI vozimo identično kao i drugi, par stotinki brže. Konfiguracija brzinca je takva da su uvek po 2-3 automobila u vidokrugu publike, a moram da kažem da smo imali zaista puno navijača. Nekoliko automobila iz Bajine Bašte i Valjeva došli su da nas bodre, i bili su dodatni motiv da gas bude ‘do daske’, a svaki prolaz atraktivan i brz maksimalno. Za BI4 smo montirali dodatne farove, jer je mrak uveliko pao, ali to nije oteralo vernu publiku, koja je do kraja ispratila naš nastup ,i zajedno sa nama se popela na ciljnu rampu,uz zastave Srbije i Bajine Bašte.
10379888_10205422749278500_1267332397494552198_o
 
Pobedili smo u Jugo Kupu, ostavivši iza sebe više od 2 minuta drugoplasiranog. Naše 5.mesto u klasi A5 i 87.mesto u generalnom plasmanu je više nego očekivano, ali i zasluženo. ASK Rid Sport je, iako mali klub, po ko zna koji put pokazao da može da parira velikim klubovima. Auto je besprekorno radio, bez ijednog problema. Mislim da smo i suvozač i ja bili na visini zadatka.Predstavili smo naš grad Bajinu Baštu i Srbiju u najboljem svetlu. Naše zastave su se vijorile na ciljnoj rampi i svi su nam cestitali. Stvarno jedno veliko iskustvo za sve nas.“

I za kraj, već standardno pitanje, tvoji planovi i planovi ASK Rid Sport kluba za narednu sezonu?

„Što se tiče planova za sledeću sezonu jos ništa konkretno se ne zna, mada postoje dve,tri opcije. Moja je želja da promenim automobil, pa i po cenu da odvezem samo par relija, ne i celu sezonu.Nadam se, ipak da će se pojaviti neko od sponzora ko će pronaći zajednički interes da bude uz mene i klub tokom čitave sezone. Ono što mogu da kažem u ime kluba, a i svoje lični ime je, da vrhunski rezultati sigurno neće izostati. Zahvaljujem se publici koja me pratila tokom čitave sezone ,nadam se dobrom druženju i u narednoj godini. Hvala svim prijateljima i sponzorima koji su dali svoj doprinos u postizanju dobrih rezultata. Hvala Vašem portalu koji nas je pratio na svakom nastupu, želim Vam puno uspeha u daljem radu.“ – završava uz sportski pozdrav popularni Lauda.

foto: Goran Perovic / bud3.net / FB: Automobilizam Galerija slika

Predrag Grujić

Peđa se timu priključio neposredno po osnivanju. Razvoj sajta podstiče kroz vesti i fotografisanje domaćeg auto i karting šampionata, jer kao nekadašnji vozač malog N-a ima najsvežije informacije.

Video