Povratak trke oko Kalemegdana

Pre, ali i tokom, Drugog svetskog rata, Kalemegdan je bio mesto na kome su se okupljali najbrži automobilisti Evrope. Poslednja trka vožena je 1939. godine. Pred sam početak trke stigla je vest da su Engleska i Francuska objavile rat Nemačkoj, ali tačno u 11 časova ipak je intonirana himna Kraljevine Jugoslavije, što je označilo početak trke. 

Sedamdeset i sedam godina kasnije, entuzijasti su rešili da se podsete te trke. Fiće, motocikli, formule iz muzeja Bratislava Petkovića i nekoliko odabranih automobila odvezlo je revijalnu trku oko Kalemegdana. Start trke oko Kalemegdana bio je kod Biblioteke grada Beograda, vozila su se spuštala nizbrdo sve do Dušanove, gde bi skretali levo i nastavljali pored Kule Nebojša. Zatim bi prolazili samim krajem Karađorđeve ulice i naglo skretali levo pored ambasade Francuske.

24-sata-elegancije-2016-kalemegdan-trke-02

U 16 časova, prve su na stazu izašle formule, zatim su svoje krugove odvezli prikoličari, pa stari lepotani na dva i četiri točka, da bi se ceo događaj završio popularnim „Fićama“. Zanimljvio je da se, što slučajno, što namerno, okupilo više hiljada ljudi koji su znatiželjno pratili ceo događaj.

Nakon Nacionalne klase, stazom je prošao i Fijat 1400 koji je bio u vlasništvu Tacia Nuvolarija, poslednjeg pobednika trke oko Kalemegdana.

24-sata-elegancije-2016-kalemegdan-trke-07

Prenosimo u celosti tekst kojim je trka oko Kalemegdana vožena 1939. godine opisana na sajtu „Stari Beograd„.

Od ranog jutra hiljade znatiželjnika hrlilo je ka Kalemegdanu. Na okolnim zidinama i tribinama postavljenim duž Francuske i Tadeuša Košćuška i preko puta Karađorđeve ulice nije bilo slobodnog mesta.

Beograd je imao 360 000 stanovnika, Međunarodne automobilske i moto trke održane 3 septembra 1939. pratilo je oko 75.000 gledalaca. Bio je to najveći sportski događaj u Jugoslaviji između dva rata i najposećinija priredba na Balkanu tog vremena.

Trke su održane u čast rođendana mladog Kralja Petra II Karađorđevića, a organizatori su bili Automobilski klub Kraljevine Jugoslavije i list Politika. Od devet održanih, najatraktivnija je bila trka „Gran pri“ automobila, preteče današnje Formule 1, u kojoj su učestvovali najveći šampioni tog vremena.

2743173_orig

Dok su se Nemci uveliko spremali za rat, širom Jugoslavije iz aviona su izbacivani leci kojima je stanovništvo pozivano da iskoristi povlastice koje je Ministarstvo saobraćaja odobrilo za putovanja u Beograd na dan velike trke. Za specijalne vozove, koji su organizovani iz većih gradova, odobren je popust koji je iznosio više 60%. Povratna karta iz Niša je koštala 72, iz Sarajeva 120, Ljubljane 145, a iz Splita 200 dinara.

Ulaznica za tribine koštala je od 100 do 200, a karte za stajanje od 10 do 20 dinara. Katalog o trci sa biografijama učesnika koštao je tri dinara, a u prodaju je puštena i prigodna serija poštanskih marki. Duž staze postavljene su brojne prodavnice sendviča i pića sa strogo propisanim i svugde jednakim cenama.

5127630_orig

Start i cilj trke bili su u ulici Maršala Pilsudskog (Tadeuša Košćuška) kod hotela „SRPSKA KRUNA“ (Biblioteka grada Beograda). Staza dužine 2.974 metra vodila je nizbrdo, pored zoološkog vrta do Dušanove ulice, pa dalje pored zavoda za izradu vojne odeća (kasnije Beko), mimo Nebojšine kule, a iznad ušća Save u Dunav. Nakon toga izbijale su u vrh Karađorđeve ulice, odakle se oštrom krivinom vozilo u usponu pored zgrade Francuskog poslanstva i ponovo stizalo do starta.

Na tom mestu gledaoci su imali priliku da uživaju u posebnim atrakcijama, jer su zbog naglog prestanka uspona automobili ovde leteli i po desetak metara kroz vazduh.

Tokom drugog treninga, voženog 1. septembra, pročulo se da su Nemačke trupe ušle u Poljsku. U suncem okupani Beograd, ta je vest unela dodatno uznemirenje. Učešće u trci otkazali su trkači iz Francuske, kao i Mađar Vilhajm.

Trening su normalno održale samo Nemačke ekipe – „Mercedes Benz“ sa evropskim prvakom Hermanom Langom i Manfredom fon Brauhičem i „Auto Union“ sa Taciom Nuvolarijem i Hermanom Milerom.

Vođa ekipe Mercedes Benza, Alfred Nojbauer koji okušao u trkama na nagovor svog prijatelja Ferdinanda Poršea, ostao je bez teksta kada mu je Herman Lang saopštio da je drugi vozač odleteo za Nemačku poručivši da jedan Fon Braunhič ne može mirno da sedi kad otadžbina zove.

Poludevši, Nojbauer je odjurio do zemunskog aerodroma, uleteo u Lufthanzin avion čiji su motori već bili upaljeni i izvukao Fon Brauhiča napolje rečima – Ako želiš rat, možeš da sačekaš još nekoliko sati. 

Pred sam početak trke stigla je vest da su Engleska i Francuska objavile rat Nemačkoj. Ipak tačno u 11 časova intonirana je himna Kraljevine Jugoslavije, pesma sastavljena od 3 pesme, prva i četvrta strofa su bile iz „Bože pravde“, druga iz današnje himne Hrvatske „Lijepa naša domovino“ i treća iz pesme „Napred zastavo slave“ koja je danas svečana pesma Vojske Slovenije. Nakon intoniranja himne usledio je start trke.

4898029_orig

Glavna trka „GRAN PRI“ jedina je vožena u 50 krugova, ukupne dužine 139,7 km. Nakon odustajanja Francuza i Mađara, na megdan srebrnim vozilima Mercedesa i Auto Uniona u plavom Bugatiju 51 jedini je izašao Boško Milenković, bogati naslednik koji je u mladosti svirao violinu i ne radeći ništa živeo od izdavanja stanova. Trkama ga je zarazio legendarni Beogradski motociklista Voja Ivanišević. Vatreno krštenje Milenković je doživeo 1932 osvojivši treće mesto u trci na Avali.

Nakon osvojenog trećeg mesta, kupio je polovni Bugati 51 kakvih je proizvedeno svega četrdesetak komada. Iako ga je izletanjem sa staze  u rumunskom Klužu znatno oštetio, u popravljenom Bugatiju Milenković je na stazi oko Kalemegdana zauzeo četvrto mesto.

Pobedio je Tacio Nuvolari, Manfred fon Brauhič je opravdao epitet večitog drugog, a trećeplasirani Miler, sa prosečnom brzinom od 136 kilometara na čas, odvezao je najbrži krug. Evropski prvak Lang je odustao nakon što mu je kamen izbačen točkovima Fon Braunhičevog Mercedesa razbio naočare.

Dodela nagrada obavljena je na svečanom prijemu u prostorijama Auto-kluba čiji je predsednik bio dr Velizar Janković. Kao pobednik Tacio Nuvolari je primio pehar kralja Petra II, zlatnu plaketu, diplomu i 15.000 dinara, a “Auto Union” ga je nagradio sa 3.715,5 RM (Rajhs maraka). Drugoplasirani Fon Brauhič dobio je deset, a trećeplasirani Miler 5.000 dinara. Bez nagrade je ostao Boško Milenković koji je ubrzo izgubio i čitav imetak – u šestoaprilskom bombardovanju 1941. nekoliko njegovih kuća u Knez Mihailovoj pretvoreno je u ruševine. Posle rata Milenković je radio kao vozač trolejbusa u GSP-u Beograd, a razočaran 1955. je izvršio samoubistvo.

foto: Miloš Nikodijević, Autoslavia