Auto trke Formula 1 Priče iz boksa

Poslednja velika predstava i prvi televizijski prenos

Vozio se 46. krug VN Italije tog 7. septembra 1969. kada je Graham Hill, Lotus Ford 49B, obišao timskog kolegu Jochen Rindta i izbio na drugo mesto. Time je počela njegova poslednja velika predstava u formuli 1.

Inače, te, 1969. godine, na prvoj VN, VN Južne Afrike, Graham Hill bio je drugi, a na VN Monaka, trećoj trci sezone, je pobedio.
Nekoliko krugova pre toga JRT (Jugoslovenska Radio Televizija) se po prvi put, koliko znam, uključila u direktan prenos jedne trke formule 1. Prenos u crno-beloj tehnici.

Koliko mogu da se setim, komentator je bio Milivoje Mikica Vuković, legenda našeg auto sporta. U to vreme, to je za nas bilo ravno televizijskom prenosu stupanja čoveka na mesec.

Na ovoj trci Jackie Stewart, Matra Ford MS80, želeo je, tri VN pre kraja sezone, da, iako je ubedljivo vodio, i teoretski osigura svoju prvu titulu Svetskog šampiona formule 1. Mada realno, u dotadašnjem toku sezone, koja je imala 11 VN-a, on je ubedljivo vodi sa, do tada, 5 VN pobeda i jednom 2. mestom, tako da je pretnja ostalih, pre svega Jackie Ickxa, Brabham Ford BT26A, bila samo u domenu matematičke teorije.
Početak trke protekao je u borbi Jackie Stewarta i Jochen Rindta, trećeg i prvog na treningu.

Te godine Jochen Rindt je prešao u tim Lotus sa velikim ambicijama. Do tada još nije bio pobedio ni na jednoj VN. To je bilo samo pitanje vremena. I sreće. Vodio je na nekoliko VN, ali su ga tehnički problemi sprečili da to kapitalizuje.

Povremeno su se u borbu za prvo mesto, kratkotrajno, uključivali Denny Hulme, McLaren Ford M7A, i Piers Courage, Brabham Ford BT26A tima Frank Williams, verovatno njegova najbolja VN. Nekoliko puta je izbijao na čelo kolone, njegovo prvo vodstvo na jednoj VN i prvo vođstvo na jednoj VN za tim Frank Williamsa.

Graham Hill je startovao sa 9. pozicije, tokom trke je napredovao, da bi se u zadnjoj trećini trke upustio u borbu za prvo mesto sa Jackie Stewartom, koji je dominirao trkom. Pri kraju trke to je postala borba točak uz točak četiri vozača, Jackie Stewart, Graham Hill, Jochen Rindt i Jean-Pierre Beltoise, dve Matre protiv dva Lotusa. Odmah za njima Bruce McLaren, naravno McLaren Ford M7A.

Mala napomena, u to doba Monca bez šikana bila je, sa dugačkim prvacima i blagim brzim krivinama, najbrža staza formule 1. Većina formula 1 na toj trci vozila je bez prednjih i zadnjih krila. I u to vreme pojavljuju se integralna kacige i sve više vozača počinje da ih nosi. Graham Hill je pritiskao Jackie Stewarta i izgledalo je da će ga obići.

A onda u 63. krugu, od 68 krugova koliko je voženo na VN Italije, Lotus, odnosno Ford, posustaju. Hill sporo vozi po stazi, motor čudno zvuči, ali njegov zvuk nadjačava snažni aplauz sa tribina kojim gledaoci nagrađuju odličnu vožnju velikog šampiona. Aplauz se čuo i bez obzira na buku ostalih motora. Hill odpozdravlja gledaocima i odlazi u boks.

Posle izvanrednog finiša Jackie Stewart pobeđuje i osvaja titulu Svetskog šampiona formule 1 za 1969. godinu. Mi, televizijski gledaoci u bivšoj Jugoslaviji, po prvi put, imali smo priliku da uživamo u direktnom prenosu jedne trke formule 1.

Uzgred, na toj VN došlo je do 15 promena na liderskoj poziciji, i to bez pit-stopova. Na sledećoj, VN Kanade, 7. na treningu, jedno vreme 4., pa odustajanje na polovini trke.

Na VN SAD na treningu 4., na startu 3., veći deo trke 5., a onda pri kraju trke dolazi do eksplozije gume i stravičnog udesa. Bolid leti u vazduh, prevrće se i Hill čudom ostaje živ, ali je slomio obe noge.

Na prvim trkama 1970. sa štakama dolazi do bolida, ali to je od tada drugi vozač. Bljesnuće još na trci 24 sata Le Mana. Vozeći prototip Matra-Simca MS670, sa Henri Pescarolom, pobeđuju 1972. Time postaje jedini vozač koji je bio Svetski šampion formule 1, koji je dobio trke 24 sata Le Mana i Indy 500.

Lotus 49 Colour 02

Mario Andretti, Svetski šampion formule 1 i pobednik trke Indy 500, godinama je pokušavao u Le Manu, ali bez uspeha. Po štampi se tih 70’ moglo pročitati da će oni koji ga gledaju u takvom izdanju zaboraviti kakav je on veliki šampion bio. Po nekima, trebalo je ranije da se povuče.
Kada se 1975. nije kvalifikovao za VM Monaka, Hill Ford GH 1, derivat Loline šasije koju su do tada koristili, vozeći za sopstveni tim, Embassy Hill, odustao je od daljeg takmičenja u formuli 1, u 46. godini života.Vozio je 176 VN.

Tada se posvetio svom timu, koji je osnovao 1973., i novoj britanskoj nadi formule 1. Tony Brise je bio vozač koji obećava. Pilotirajući sopstvenim avionom, vraćajući se iz Paul Ricarda sa testiranja novog bolida formule 1, Hill Ford GH2, pri sletanju na londonski aerodrom, po magli, nastradao je 29. novembra 1975. A sa njim i ceo tim.

Nova formula1, lep i originalan bolid, od tada će se prikazivati samo na izložbama trkačkih automobila. Bio je dvostruki Svetski šampion formule 1, 1962. i 1968., petostruki pobednik VN Monaka, 1963., 1964., 1965., 1968. i 1969., pobednik trke Indy 500 1966., kao rookie.

Zanimljivo, na toj trci 2. je bio Jim Clark, a 6. Jackie Stewart. Njegova Lola Ford T90, tada, bila je asimetrična formula. Zbog levih krivina ovalne piste u Indianapolisu desno vešanje je bilo duže od levog.

Glumio je i u nekoliko filmova. Mi ga pamtimo, naravno, iz filma Grand Prix. Kada je Damon Hill 1996. postao Svetski šampion formule 1, postali su jedini otac i sin kojima je to pošlo za rukom.

Autor: Ljubomir Ivanović

Igor Gašparević

Igor je jedan od osnivača sajta. Od 1997. godine ne propušta ni jednu moto trku u Šampionatu Srbije. Voli da piše i trudi se da bude objektivan. Osim pisanja, zadužen je i za društvene mreže, tako da vam uglavnom on odgovara na sva pitanja.

Video