INTERVJU Moto trke Priče iz boksa

Par reči sa Nenadom Petrovićem Divljim

Naš današnji sagovornik je čuveni Kragujevčanin Nenad Petrović, čuven po nadimku Divlji koji nosi iz detinjstva. O njemu se kroz šalu kaže da je više prešao na prednjem i zadnjem točku, nego na oba točka. Višestruki je osvajač titule šampiona Srbije, a sa staze ga je udaljio pad u Kraljevu 2011. godine.

Posle četiri pune sezone izostanka sa staze, Šone se vraća spreman. Fizički je spreman, motor je tu, tako da su sve kockice na svom mestu. Kako je samoinicijativno odlučio da se oproba u svetu trka, zbog čega je dobio nadimak koji i danas nosi i koje su mu trke najdraže, čitajte u sledećim redovima.

Šone, prvi dodir sa trkama imao si sa kartingom. Kako je do toga došlo?

Od malena sam imao afiniteta prema točkovima u bilo kom vidu, dva, četiri ili čak šest, nebitno, samo da se vrti. Tako da sam rano krenuo. Sa sedam godina sam dobio prvi motor, a uporedo sam se zainteresovao za karting, tako da sam od novca koji sam dobio da uplatim odlazak na more sa školom, samoinicijativno, bez ičijeg znanja, uplatio sekciju gde sam izabran od 63 kandidata da postanem karting trkač, tako da sam prvi put bez ičijeg znanja vozio prvu trku u svom životu.

Baš tu, prvu trku, završio sam na trećoj poziciji kada je u staroj Jugoslaviji bilo po 40 takmičara u klasi. Tada si morao da se kvalifikuješ za trku, jer su neke staze primale manji broj takmičara od prijavljenog. U karting karijeri imam 11 prvih, 9 drugih i 13 trećih mesta, čak sam izgubio i šampionsku titulu za zelenim stolom, jer navodno motor na mom kartingu nije bio u skladu sa pravilnikom. Međutim, istina je bila drugačija, mom tadašnjem klubu ASK Zastava auto nije odgovaralo moje prvo mesto i zbog silnih nameštanja koja su u to vreme bila aktuelna, razočarano sam napustio karting i prešao u moto sport.

Šone Karting

Sa 15 godina počinješ da se baviš moto trkama. Možeš li se prisetiti svojih početaka i karijere uopšteno?

Sa 15 godina prelazim sa kartinga na moto sport, jer su motorcikli moja velika ljubav. Kao dete sam imao veliku podršku svoga oca, menjao sam dosta motocikala i bio problematično dete u gradu. Vozio sam motore neprimerene mojim godinama, za koje nisam imao dozvolu, zbog čega sam neretko bežao od policije. Zbog vožnje „na žilet“ koju sam praktikovao svakodnevno dobijam nadimak Divlji, odnosno Šone Divljak po kome sam i dan danas poznat.

Šone stara

 

Nakon nekog vremena, shvatio sam da na ulici nema mesta takvoj vožnji, tako da svoje umeće vožnje počinjem da pokazujem na stazi i uživam u tome.  Kao i većina drugih vozača, počeo sam u klasi 50 ccm, usledio je prelazak u klasu 250 i na kraju prelazim u Stock Sport, gde sam do dana današnjeg.

Titula u dve klase došla je 2006. godine, a 2008. osvajaš i Zlatnu kacigu. Svaka čast! Kada se osvrneš unazad, koja sezona ti je bila najbolja?

Svaki sport nosi neke svoje dobre i loše strane. Moto sport je veoma lep, ali i skup sport gde nažalost sve zavisi od X0 faktora. Šestostruki sam šampion Srbije u Stock Sport klasi i šampion Istočne Evrope 2006 godine. Tačno je, 2006. godine sam bio šampion u dve klase, 600 i 1000. Osvojio sam i Zlatnu kacigu dve godine kasnije. Sve je to uspeh, ali nažalost sve je to, da se tako izrazim, na silu.

Šone R6

Pritom mislim da sam sve postigao bez jakih sponzora, na svoju inicijativu i uz podršku svog moto servisa i još nekoliko sponzora, odnosno prijatelja. Najbolju podršku u karijeri imao sam dok sam vozio za Duka racing team iz Beograda, koji mi je obezbedio korektne uslove, tako da ni rezultat nije izostao.

Šone 1

Uz inicijativu mojih prijatelja i ljubitelja moto trka, došao sam na ideju da otvorim moto klub koji je uspešan po rezultatima, a poznata je i organizacija moto trka, koje je AMKK Divlji za 14 godina postojanja, organizovao 22 puta na stazi Beranovac u okviru šampionata Srbije i dva puta na stazi Šumadija sajam u Kragujevcu, na koje sam posebno ponosan jer Nagrada Kragujevca nije vožena od 1961. godine, odnosno punih 50 godina.

Čuveni su tvoji dueli sa Milošem, Željkom, Kuletom, … Koja ti je trka najdraža i zašto?

Ne mogu da izdvojim neku specijalnu trku, jer su mi sve drage na svoj način, sem onih gde je bilo padova ili nekih malera na motociklu. Mogu da izdvojim neke od trka kada sam pobeđivao Marjana Maleca, koji je za mnoge bio nepobediv, i Martina Choya.

Šone Željko Kule

 

Nekako su mi najdraže trke na Istanbul parku po kiši, kao i Batajnica po delimično mokroj stazi. Naravno, ni malo ne zaostaju ni trke sa kolegama iz Srbije kao što su Miloš, Željko, Kule i ostali sa kojima je bilo dosta kvalitetnih borbi.

Nakon pada u Kraljevu kada si polomio nogu i oštetio motor, usledila je pauza sa po nekom trkom. Postoji li šansa da se vratiš na stazu?

Bilo je to 2011. godine, u Vršcu ubedljivo pobeđujem, spreman u svakom pogledu za sezonu, ali na trci u Kraljevu doživim težak pad na treningu, kada sam polomio levi skočni zglob. Usledila je hitna operacija i dug oporavak zbog kog propuštam celu sezonu.

Šone 3

Izostanak sa staze i oporavak od šest meseci učinili su svoje. Sama organizacija jedne moto trke iziskuje mnogo obaveza, napora i svih pratećih elemenata tako da je vožnja na trci koju organizuješ velika obaveza koja me je nažalost skupo koštala, ali glava je na ramenima pa idemo dalje.

Nisam mogao da učestvujem u svim trkama, što zbog problema sa nogom, što zbog nedostatka sponzora. Tek posle treće operacije zdravstveno sam spreman da nastavim sa trkama. Počinjemo tamo gde smo stali, prošlo je devet meseci od poslednje operacije, fizički se spremam i krećem napred u nove pobede.

Šoneta ćemo gledati već poslednje nedelje maja, na vršačkom aerodromu.

Foto: lična arhiva

Igor Gašparević

Igor je jedan od osnivača sajta. Od 1997. godine ne propušta ni jednu moto trku u Šampionatu Srbije. Voli da piše i trudi se da bude objektivan. Osim pisanja, zadužen je i za društvene mreže, tako da vam uglavnom on odgovara na sva pitanja.

Video