INTERVJU Priče iz boksa

Par lepih reči sa Asanovićem

Imali smo prilike porazgovarati sa Goranom Asanovićem, čovekom koji je uspeo da ostvari tri pobede u jednom danu. Takođe je zbog opklade pobedio i s Yugom, u danima kada je uveliko vozio u ST klasi. Kako Goran vidi svoju karijeru, čitajte u nastavku.

Gorane, za početak, kako je sve krenulo i odakle uopšte ideja za trkanjem?

Možda nijesi znao, ali ja potičem iz trkačke familije. Moj otac je počeo sa biciklističkim trkama i postizao jako dobre rezultate kasnih 50′ i ranih 60′ godina. Kasnije je vozio moto kros, a na kraju auto trke. Takođe mi je majka učestvovala na auto trkama kasnih 60′ i ranih 70′.

Već u osnovnoj školi sam se takmičio sa biciklom, to je bilo takmičenje po školama, kasnije u Republici i na kraju na Državnom nivou. Bio sam prvak Crne Gore i u prvih šest u Jugoslaviji. To je bilo od 72′ do 74′ godine, a kasnije 76′ godine sam postao i prvak Crne Gore u moto krosu. Moja prva trka je bila 78′ na Beranovcu sa popularnim fićama.

U velikoj konkurenciji sam na kraju završio trku kao trećeplasirani. Tokom cijele trke vodio sam veliku borbu sa Vladanom Slavkovićem. Moram ti priznati da je to jedna od mojih dražih trka, ako uzmemo u obzir da je tada bilo prijavljeno blizu 80 fića i vozile su se dva puta kvalifikacije.

Kasnije sam vozio jos par trka i napravio jako dobe rezultate. Moram napomenuti da je na mojoj prvoj trci u Kraljevu presudno bilo moje neiskustvo, a Slavkovićevo iskustvo. On je tada već bio prvak Jugoslavije u toj klasi i to je rezultiralo njegovom pobjedom. Dobar dio trke sam bio na vodećoj poziciji.

Kasnije sam vozio Zastavu 101, nekoliko puta sam bio prvak Crne Gore, najveći konkurent u to vrijeme mi je bio Bato Banićević.

Zatim je usledilo trkanje u Yugu GR.A, u to vrijeme pravi trkački automobil, spreman kod Janeza Urbančića. U toj kategoriji takmičila su se kasnije najveća imena auto sporta – Komnenović, VesnićKatunarić, Krstulović, Đelmaš, Denić, Vivoda….U toj konkurenciji sam vozio pola sezone i na svakoj trci bio na podijumu!

Onda je nastupila pauza kod mene, preselio sam se za Dubrovnik i tamo ostao sve do rata. Posle toga sam bio vrlo malo aktivan sve do jednog ključnog momenta u mojoj karijeri. Cyclon, klub iz Beograda, čiji su članovi bili Đelmaš, Banić, Zlatković… i ostali, imali su na trci u Novem Sadu neku incidentnu situaciju i discplinski sudija odluči da diskvalifikuje sve vozače toga kluba, a kako su se borili za titulu te godine, to je bila pretposlednja trka, poslednja je bila na Ušću, trebalo im je da sakupe nekoliko vozača koji bi mogli da pariraju klubu Tref za osvajanje titule.

Asanović 106

Tadašnji direktor kluba, Dragoljub Lekić Leka pozove Miluna Vesnića da ga pita za savjet koga od vozača da pozove da pomogne klubu na poslednjoj trci. Naravno, trebao je neko od vozača koji nije vozio u toj godini trke.jer se u toku godine ne može voziti za dva ili više klubova, osim za onaj za koji si prijavljen na početku godine. Milun se tada sjeti mene, Leka me pozove, ja se odazovem pozivu, moram reći nerado, jer već tada je bilo jedno 6-7 godina kako nijesam vozio trke.

Na kraju bude sve dobro, osvojim zlatne bodove za Cyclon sa Pežoom 106 koji je vozio Mika Đelmaša i već sledeće godine počinje drugi dio moje karijere. Kupujem auto od Cyclona Bmw M3 Gr. N, nekadašnji Banićev auto i zauzimam njegovo mjesto u klubu. To je bila 97′ godina i već te godine osvajam titulu šampiona Jugoslavije na brdskim trkama.

Postoji jedna interesantna priča vezana za tu titulu. Poslednja trka na Iriškom vencu je odlučivala ko će biti šampion. Kastratovic ili ja. Imali smo skoro isti broj bodova i ta poslednja trka je odlučivala šampiona. Na predstartu prvoga treninga na mom BMW-u pukne motor, ali kako sam prešao startnu liniju stekao sam mogućnost učestvovanja u trci. Pošto ja tada nijesam baš bio vješt oko popravke trkačkoga automobila, Zoran Kastratović mi je ponudio da mi pomogne da osposobim auto za sjutrašnju trku.

Cyclon BMW

Zoki je radio do pred zoru na mome autu zajedno sa mnom i našim prijateljima i uspjeli smo da osposobimo auto. Nijesmo spavali ni on, ni ja cijelu noć Sjutra dan sam pobijedio u dvije vožnje i osvojio titulu. Ovu priču bih izdvojio kao nešto posebno u mojoj karijeri .

Čuveni su vaši dueli u ST klasi, takve trke se danas retko viđaju. Kakva iskustva nosite iz te klase?

Bilo je mnogo duela i sa Kastrom i sa Pajom i sa Mikicom, ali možda su oni sa Franjom bili najinteresantniji za publiku, a malo lakši za mene. Iskustava su mi jako prijatna i još uvijek svježa. Mislim da su trke sa Mikicom bile najbolje i to su mi nekako najdraža iskustva iz ST-a.

Tokom svoje karijere imali ste razne duele. Koji su vam bili najdraži? Koga ste najviše voleli da imate za protivnika?

Što se duela tiče, najdraži su mi oni sa Mikicom i Franjom. Sa Mikicom iz razloga što je jako fer vozač i jako brz, tako da je sa njim svaki duel interesantan i njega ne bih volio da imam za protivnika. Kada bih birao protivnika to bi bio Franjo Kunčer. Razlog je što je on jako atraktivan za publiku ,a ne toliko tačan i brz kao Mikica, sa njim je bilo interesantno voziti jer sam mogao da mu previdim svaku namjeru.

Asanović Ušće

U vašim vitrinama nalazi se i jedna Zlatna kaciga Jadrnaskog kupa koji se vozio ranih 2000-ih godina, kako je do toga došlo?

Što se tiče Kupa Jadrana ili Copa Adriatico, to je bilo najljepše doba moje karijere. Trke su vožene u Italiji i kod nas, na kraju su se sabirali bodovi sa tih trka i tako proglašavani pobjednici po kategrijama i u generalnom plasmanu. Bio sam u odličnoj formi i pobijedio sam na svim trkama kod nas i u Italiji. Tri godine sam vozio ovo prvenstvo i jako sam ponosan što sam se tada oprobao sa šampionima Italije i Evrope na brdskim stazama.

Vozili smo trke Fasano, Potenz, Gubio… i ostale po Italiji. Uživao sam veliki respekt italijanskih vozača koji traje i dan danas. Sa mnogima od njih sam i dan danas u kontaktu. Jako mi imponuje i danas kada me vide, oslovljavju me sa Grande Goran. Ro mi je nekako kao kruna onoga što sam tamo radio, na tim stazama. Vozio sam na tom šampionatu Lanciu Delta Integrale iznajmljenu od Japigia team Italija.

Asanović Integrale

Ušće 2005. Godine i tri pobede u jednom danu. Sećate li se tog trkačkog vikenda?

Ušće 2005! Vikend koji ću pamtiti čitav život. Kao i ko zna koji put do tad, klubu trebaju bodovi za osvajanje titule te godine. U klubu imamo mladoga vozača Vojislava Lekića, ali nedovljno iskusnoga u to vrijeme da sa svojim Pežoom 306 osvoji dragocjene bodove za klub.

Ko će drugi nego ja da opet mijenja auta, kategorije, prednja, zadnja, četiri vuče… Prva trka dana je bila ST, te godine cup ST auta, preko 10 automobila, imamo goste iz Hrvatske. Marin Čolak, odličan vozač. Znao sam da će borba biti između njega i mene. Obojica sa Audijima kao i Kunčer. Krenuo sam odlično, ali u prvoj krivini, kao grom iz vedra neba, Kunčer me udara u zadnji lijevi točak. To je njemu bilo svojstveno, gubim pozicuju i sa velikim naporom posle deset krugova dolazim do Čolaka i na kraju trke pobjeđujem.

Asanović BMW

 

Sa vrlo malom pauzom dolazi druga trka SP, opet jaka konkurencija. Krećem sa četvrte pozicije jer sam imao problema sa autom na treningu. Posle samo nekoliko krugova obilazim Banićevića koji je bio na prvoj poziciji do tada i do kraja trke sam ostvari veliku prednost i pobijedio.

Sada dolazi ona zadnja trka ST-a za naše prvenstvo. Bez ikakve pauze opet ulazim u Audija i od starta do cilja sam vodio i pobijedio. Nezaboravne trke…

Trke kao takve, uvek sa sobom nose neke anegdote. Koje su vama ostale urezana u sećanju?

Nije anegdota, ali je jako interesantna priča. Beranovac, Kraljevo, 2003. godina. Tada sam vozio Bmw 320 ST i bio superioran, na svim trkama sam pobijedio, na krugu i na brdu! U nekom razgovoru oko trka, na nekoj od trka, vozači Yugića na čelu sa Aleksandrom Tošićem, počnu priču o tome kako je lako voziti ST, kako treba doći u Yuga i tamo pobijediti. Slušam ja to i kažem – dobro Toške, da li bi se ti kladio u to što pričaš? Kaže da, ali neka bude neka dobra opklda,recimo 10.000 eura. Ti to ozbiljno kažeš? – pitam ja, on mi onako odlučno kaže – Da!

Asanović Yugo

 

Prihvatim ja izazov i za trku u Kraljevu pozajmim od moga druga Paxona Yuga za tu trku. Vozio sam ST i Yuga u tom danu. Moram priznati, čim sam sjeo u Yuga i krenuo, pokajao sam se. Yugo posle ST-a kao da stoji, ne mogu da procijenim da li ide ili ne ide, ali na kraju ja ipak napravim na treningu treće vrijeme i budem u igri za trku.

Sjutra dan sam opet pobijedio u ST-u i naravno u Yugicima. Naravno nije dao pare, a i nijesam mu ni tražio. Dovoljno mi je bilo što sam mogao da ga stalno nerviram. (kroz smeh govori Goran)

U Novom Sadu, na Mišeluku, videli smo vas ponovo na stazi. Hoćemo li vas viđati češće?

U Novom Sadu, nećeš vjerovati, nikada nijesam pobijedio. Uvijek sam imao neke pehove. Jedan od razloga je bio i taj, pobjeda u Novom Sadu. Na svim ostalim trkama imam pobjede.

Vozio sam prototip Radical SR 8 LM, auto od moga sina Miloša. To mi je ujedno bila i prilika da oprobam i taj trkački auto. Osjećaj je nevjerovatan, jako jako brz auto. Ne znam da li ću ove godine voziti ovaj auto, ali ako bi se ukazala neka povoljna prilika, što da ne.Vjerovatno bi to bila neka kružna trka za CEZ prvenstvo.

Asanović Novi Sad

Zahvalili smo se Goranu, u nadi da ćemo ga jednog dana ponovo videti na stazi.

Foto: Goranova arhiva / Trio driver blog

 

Igor Gašparević

Igor je jedan od osnivača sajta. Od 1997. godine ne propušta ni jednu moto trku u Šampionatu Srbije. Voli da piše i trudi se da bude objektivan. Osim pisanja, zadužen je i za društvene mreže, tako da vam uglavnom on odgovara na sva pitanja.

Video