Moto trke MotoGP

Odluka o šampionu u poslednjoj trci

Pred nama je trka u Valensiji u kojoj će se odlučiti šampion MotoGP klase. Svakako, ovo nije prvi put u istoriji šampionata da se šampion ne zna do poslednje trke.

Zapravo, sličnu situaciju imali smo čak 16 puta od 1949. godine kada je vožena prva MotoGP trka. Poslednje dve videli smo u novoj eri četvorotaktnih motora.

1950 – Poslednja trka se vozila u Monzi. Na četvorocilindričnoj Gileri bio je Umberto Masetti, koji je i vodio u šampionatu naspram Geoff Dukea na jednocilindirčnom Nortonu. Duke je dobio ovu trku, ali je Masetti je bio drugi i odbranio je titulu.

1952 – I ove godine vođstvo u šampionatu imao je Umberto Masetti, ali su ga ovog puta pratila dva vozača – šampion iz 1949. Les Graham (MV Agusta) i Irac Reg Armstrong (Norton). Les Graham je dobio tu trku u Barseloni, ali je Umberto i ove sezone osvojio titulu završivši trku na drugom mestu.

1957 – Libero Liberati (Gilera) je osvojio poslednu trku u Monzi i uzeo titulu Bob McIntyreu (Gilera). Ranije tokom godine Liberati je pobedio na trci u Belgiji. Međutim, diskvalifikovan je jer je promenio motora, a da o tome nije obavestio čelnike. Po završetku sezone ova pobeda mu je ponovo priznata, tako da je bio šampion i bez trke u Italiji.

1966 –  Dva najveća rivala svih vremena, Mike Hailwood (Honda) i Giacomo Agostini (MV Agusta) cele su sezone bili rame uz rame. Tako su i stigli u Monzu gde su se tokom cele trke borili, sve dok se Honda nije pokvarila. Na taj način Agostini je došao do prve, od kasnije će se ispostaviti, osam šampionskih titula.

1967 – Ponovo Hailwood i Agostini. Poslednja trka vozila se po prvi i poslednji put u Kanadi. Hailwood je pobedio i oboji sa imali isti broj poena u šampionatu. Obojica su imali i po pet pobeda, tako da su druga mesta odlučila šampiona. Agostini ih je imao tri, u odnosu na Hailwoodovih dva i zahvaljujući tome je po drugi put postao šampion sveta.

1975 – Agostini je još jednom odlučivao o titulu u poslednjem trenutku. Ponovo sa Britanskim vozačem, ali ovaj put Phil Readom. Read je osvojio poslednju trku u Brnu, ali je na drugoj poziciji Agostini na Yamahi došao do još jedne titule. Tada postaje i prvi vozač koji je osvojio titulu na dvotaktnom i četvorotaktnom motociklu.

1978 – Kenny Roberts (Yamaha) imao je samo osam poena prednosti u odnosu na Barry Sheenea (Suzuki). Poslednja trka se vozila na startom, 22km durgačkom Nurburgringu. Roberts je završio trku na trećem mestu, ali je bio ispred Sheenea i postao prvi Američki vozač koji je osvojio titulu.

1979 – Roberts se i ove godine borio za titulu do poslednje trke. Ponovo protiv Suzukijevog vozača. Ovog puta protivnik mu je bio mladi Italijan Virginio Ferrari. Ferrari je tokom poslednje trke na Le Manu vodio, ali je pao i na taj način gotovo poklonio titulu Robertsu.

1980 – Po treći put za redo Roberts se za titulu bori sa Suzukijevim vozačem. Ovaj put na redu je bio Randy Mamola. Poslednja trka ponovo se vozila na starom Nurburgringu, po poslednji put u istoriji ove staze. Mamola je vodio trku, ali je Robertsu bilo dovoljno da završi trku i osvoji titulu. Mamola je sredinom trke usporio zbog mehaničkog problema i izgubio sve šanse za osvajanje titule.

1981 – Mamola se po drugi put za redom borio za titulu u poslednjoj trci sezone, ovog puta u Švedskoj na stazi Anderstop. Ukoliko bi Mamola završio u ovoj trci na prvom mestu, Marco Lucchinelli je trebao završiti najviše na petoj poziciji. Međutim, u trci u kojoj su vladali promenljivi uslovi, Mamola je ostao bez bodova, a Lucchinelli je na devetoj poziciji kući otišao sa titulom u rukama.

1983 – Freddie Spencer (Honda) je imao pet poena prednosti u odnosu na Kenny Robertsa (Yamaha) kada su stigli na poslednju trku sezone. Tokom trke u Imoli, Roberts je pokušavao da usporava Spencera, kako bi omogućio svom klupskom kolegi Lawsonu da ga sustigne i pokuša da završi ispred Spencera. Ipak, Freddie je uspeo da trku završi na drugom mestu i po prvi put dovede Hondu do titule u 500 cc klasi.

1989 – Još jednom su dva Američka vozača odlučivala o prvaku na poslednjoj trci. To su bili Eddie Lawson (Honda) i Wayne Rainey (Yamaha). Lawson je osvojio titulu završivši trku na drugom mestu, nakon žestoke borbe sa Raineyem i Schwantzom koji je trku završio na prvoj poziciji.

1992 – Mike Doohan (Honda) se tokom osme runde u Assenu povredio. U tom trenutku imao je 65 poena prednosti u odnosu na Raineya (Yamaha). Kada se dve trke pre kraja sezone Doohan vratio, i dalje nedovoljno spreman, razlika je znatno smanjena. Kada su stigli u Kyalami u Južnoj Africi, Doohan je bio svega dva poena u prednosti. Uprkos velikim naporima, trku je završio na šestom mestu, a Rainey plasmanom na trećoj poziciji osvaja titulu.

1993 – Prema zvaničnim podacima, ovo je poslednja sezona u kojoj se šampion klase 500cc odlučivao u poslednjoj trci. Kevin Schwantz na Suzukiju imao je 18 poena prednosti u odnosu na Wayne Raineya pred poslednju trku. U realnosti, Schwantz je titulu osvojio još u Italiji, tri trke pre kraja sezone, kada je Wayne Rainey pao i povredio se, nakon čega nije mogao da nastavi karijeru.

2006 – Na poslednju trku sezone Valentino Rossi na Yamahi stiže na poslednju trku sa osam poena prednosti u odnosu na Haydena na Hondi. Trku dobija Bayliss koji je zamenio povređenog Gibernaua. Na drugoj poziciji je završio Loris Capirossi takođe na Ducatiju, dok je Hayden zauzeo treću poziciju. Rossi je pao u petom krugu i nakon povratka na stazu trku završio na 13. poziciji uz igubljenu titulu.

2013 – Marc Marquez je stigao u Valensiju sa 13 poena prednosti u odnosu na Lorenza. Lorenzo je dobio ovu trku, ali je Marquez osvojio titulu u rookie sezoni završivši trku na trećoj poziciji.

Igor Gašparević

Igor je jedan od osnivača sajta. Od 1997. godine ne propušta ni jednu moto trku u Šampionatu Srbije. Voli da piše i trudi se da bude objektivan. Osim pisanja, zadužen je i za društvene mreže, tako da vam uglavnom on odgovara na sva pitanja.

Video