Karting Priče iz boksa Priče iz boksa

Na kafi sa Vukašinom Bajićem

Naš današnji sagovornik bio je Vukašin Bajić. Momak iz Novog Sada koga verovatno znate, bez obzira koje trke da pratite. Počeo je u kartingu, prešao u kružne moto trke, a zatim se okušao i u auto trkama. Paralelno sa svim trkama, vozio je i supermoto. Vukašin je sa sobom poneo i dva ogromna foto albuma koje smo listali i prisećali se njegovih početaka.

Vukašine, kako je sve počelo?

Sve je počelo od kartinga. Prvi susret sa kartingom imao sam 1998. godine, još dok je Duca Borković vozio karting. Videli smo se na Mišeluku i prvi karting u koji sam seo u životu, bio je baš njegov. Mnogo mi se svidelo, ali otac naravno nije hteo o tome uopšte da pričamo. Prvu trku gledali smo 2000. godine u Kuli. Obilazili smo boksove i raspitivali se oko cena i nabavke delove, dok nismo naišli na čoveka koji je rekao da je već kasno za moj početak. Tu je kod nas proradio sportski inat i ubrzo od oca dobijam svoj prvi karting.

Nakon kupovine kartinga, usledila je prva trka?

Tako je, prvu trku vozio sam u klasi Hobi 60, u Beogradu, na parkingu ispred Intercontinentala. Na toj trci uzeo sam četvrto ili peto mesto, ne sećam se tačno, ali najbitnije je da sam bio brži od momka koji je rekao da je kasno da počinjem sa trkanjem.

Prva sezona koju sam vozio kompletnu bila je 2001. godine. Te godine upoznali smo Nebojšu Borkovića koji je došao u Novi Sad iz Modene i hteo je da napravi dobru priču sa kartingom u Srbiji,. Želeo je da karting zaživi u Srbiji. Te godine vozio sam u ozbiljnom timu koji se zvao „Promotosport“. Sa mnom u timu vozili su Aleksandar Kostić i Kristijan Pinter.

DSC_0209

Kako si se pokazao u toj sezoni?

Tih godina se na kvalifikacije izlazilo samostalno, a na stazu su puštali prema startnom broju. Pošto sam ja oduvek nosio broj 88, poslednji sam izašao na kvalifikacije. Kada sam izašao na stazu napravio sam ubedljivo prvo vreme, pola sekunde ispred tada prvoplasiranog. U nedelju sam u obe trke pobedio, ali smo platili ceh neiskustvu – Nismo znali da karting mora da ostane u park fermeu pola sata, isterali smo ga ranije, i zbog toga sam bio diskvalifikovan na zelenom stolu, a pobeda je pripala jednoj dami.

Kako je sezona dalje tekla?

Naredna trka bila je u Kuli, ponovo pobeda – ovog puta priznata. Zatim idemo u Kragujevac, gde je bilo dosta napeto jer se pojavio moj glavni konkurent koji me je pratio – Ivan Pavićević, koji se kasnije okušao i u evropskom karting šampionatu. Do pojave nas dvojice, Stamenković je bio neprikosnoven u našoj klasi. Zatim je usledila još jedna trka u Kuli, gde sam ponovo pobedio.

Dakle, te sezone si dominirao?

Iako sam nizao pobede, na poslednju trku u Kragujevcu sam stigao sa 11 poena prednosti nad Pavićevićem. Borili smo se za prvo mesto, došlo je do sportskog kontakta kada je njemu pukla spona. Verano Motors je uložio prigovor, ali je i uprkos tome što je Pavićević priznao da je to bio sportski kontakt, meni oduzeta titula za zelenim stolom i dodeljena Vojinoviću.

Tokom karijere te je baš pratilo odlučivanje za zelenim stolom. Jel barem u 2002. godini sve bilo čisto?

Naredne sezone prelazim u jaču klasu „100 Junior“. Karting smo uzeli preko tadašnjeg „Promotosporta“, ali je ta sezona bila puna pehova. Od 16 trka koliko je te godine voženo, 10 puta mi je zaribala mašina iako je sve bilo relativno novo i spremno. Preko Nebojše Borkovića, akoga sam već spominjao, a zahvaljujući mom ocu i firmi Vitalon Group na tri dana odlazim u Italiju gde sam trenirao Gidela timom. Već drugog dana sam imao bolje vreme nego vozač koji godinama vozi na toj stazi.

Nakon izleta u Italiju usledila je pretposlednja trka sezone u Kuli, gde sam pobedio, ali za mene još bitnije je da sam bio brži od Dejana Brodanova, koga sam postavio kao cilj koji moram prestići.Na poslednjoj trci u Kragujevcu sam bio drugi i može se reći da smo krenuli dobrim putem u narednu sezonu.

Usledila je 2003. godina u kojoj si uzeo titulu. Kako je ona tekla?

Na početku sezone dobio sam ponudu od Autokomerc Racing Tima da vozim za njih, uz uslov da osvojim prvo ili drugo mesto na kraju sezone. Odbili smo tu ponudu, ali smo prihvatili da uz naš karting i opremu nastupamo za njihov klub. Prva trka vožena je na Autokomercu, gde sam pobedio. Pavićević je te godine prešao u istu klasu i nastavili smo sa duelima iz niže kategorije. U Kragujevcu te sezone kao pobednik prolazim kroz cilj dignutih ruku, zbog čega su opet hteli da me diskvalifikuju, ali smo uspeli da se izborimo da mi ne oduzmu tu pobedu.

Na poslednji trkački vikend smo došli sa 11 poena zaostatka za Pavićevićem. U prvoj trci sam pobedio Pavićevića u direktnoj borbi, dok se u drugoj trci umešao i Vojinović koji je trku završio kao drugi. Tada sam osvojio titulu i moja karijera kreće uzlaznom putanjom.

Dobio si poziv za internacionalni nastup, šta se sa time dogodilo?

Tako je, na kraju sezone sam dobio poziv iz Monte Karla da učestvujem na jednoj trci koja se organizuje jednom godišnje i gde dolaze ozbiljni sponzori i menadžeri. Na žalost, nisam iskoristio šansu jer tadašnji Auto Moto Savez nije hteo da mi da ispisnicu. Naime, da bih učestvovao na toj trci morao sam da vozi sa italijanskom licencom, ali čelnici saveza nisu hteli da mi izdaju ispisnicu pod izgovorm da žele da sačuvaju talenat u Srbiji.

Dolazimo u 2004. godinu. Kako je ona protekla?

Sezona 2004 je generalno bila najjača. Te godine dolaze braća Lazar i Marko Marković, Jovan Aćimić i Alesandro Ivanović iz Crne Gore. Najveću borbu sam imao sa braćom Marković, ali ipak uspevam da se domognem titule.

Naredne sezone sam prešao u četvrtu klasu i postao vicešampion. Ta klasa je u to vreme bila najjača jer su te mašine bile bez ikakvih ograničenja, prenos je bio direktan, a mašine su se vrtele na 22.000 obrtaja. Na jednoj trci u Adi Huji mi se na kraju pravca mašina bukvalno razletela u param parčad.

Tu se moja karting karijera otprilike i završava. Šampionat kreće da se rasipa, sve je bilo manje vozača, a nisam želeo da vozim bez prave konkurencije.

Posle karting usledio je, ukoliko se ne varam, Supermoto?

Nakon kartinga usledila je pauza od dve godine, poželeo sam da vozim skuter kup koji se u tom trenutku formirao, ai klasa nije zaživela tako da se na žalost moja želja nije ostvarila. Sa supermoto motorima sam se susreo još na treningu u Italiji 2002. godine, kada sam se u iste zaljubio, ali toga kod nas nije bilo. Bilo je potrebno pet godina da dođem do svog prvog motora te kategorije, kada sam kupio Suzuki DRZ 400.

Naredne godine kupujem KTM-a i odlučujem da se okušam u trkama. Odlazimo na jednu trku u Hrvatskoj, gde završavam kao četvrti. Zanimljivo je da uopšte nisam vozio kvalifikacije na toj trci, jer smo zbog kvara na autu na stazu stigli tek u nedelju ujutru.

Na kraju sezone sam malo bolje spremio motor i 2009. godine odlazim na Alpe Adria šampionat u Pulu, gde sam otišao pomalo neozbiljno, bez nove prednje gume. Na samoj stazi kupujem novu gumu i na toj trci uspevam da dođem do pobede. Zatim je bila trka u Virovitici gde sam osvojio drugo mesto. Na kraju sam sezonu završio kao vicešampion Hrvatske.

Godinu dana kasnije sam vozio još dve trke kada sam osvojio dva prva mesta.

Vukašin Supermoto

Nakon izleta u Supermoto šampionatu, dolaziš do road racing šampionata. Kako je do toga došlo?

U road racing sam stigao slučajno (smeh). Yamahu R6 sam kupio zbog odlaska na more, s namerom da je po povratku prodam, ali nakon povratka odlučujem da se okušam na trkama. Zbog situacije u porodici nikome nisam smeo da kažem da ću voziti trku, samo sam prelepio farove i otišao u Batajnicu. Trku završavam na 10. poziciji što mi je dalo samopouzdanja.

Na narednu trku dolazim spremniji, s oklopima i teflonskim crevima na prednjoj kočnici. Tu trku završavam na trećoj poziciji što me je dodatno motivisalo da se za sezonu 2011. još bolje pripremim. Na kraju sezone odnosim Yamahu u Mađarsku da je bolje pripreme. Radio ju je tjuner koji je motore pripremao Imre Totu i Balaš Nemetiju.

Usledio je prelazak u klasu 600 Supersport…

Tako je, prešao sam u klasu 600 Supersport, te sezone se nisam proslavio. Imali smo konstantan problem sa manjkom snage motora i viškom mojih kilograma (smeh). Sezonu završavam na petom mestu gde sam se tokom cele sezone biorio s mojim večitim konkurentom Igorom Arsićem.

Na kraju te sezone, zbog napete situacije u porodici, odlučujem da se u potpunosti povučem iz šampionata.Vukašin 600 SS

Ali to se nije dogodilo. Kako to objašnjavaš? (smeh)

To je zanimljiva priča. Sećam se da sam bio na Kopaoniku sa tadašnjom devojkom, sadašnjom ženom kada me je otac pozvao da mi kaže kako se u Beogradu pojavio BMW S1000 RR. Odlazim da ga pogledam i nakon nekoliko dana otac, bez koga svega ovog ne bi bilo, i ja uspevamo da ga kupimo. Relativno brzo smo spremili taj motor i odlučujem se da u 2012. nastupam u klasi 1000 Super Stock.

Te sezone sam nizao četvrta i peta mesta u trkama koje su vozili Miloš Milovanović, Goran Stojanović, Miloš Mijailović, Kule Perišić, Janez Prosenik… Došao sam do nekog svog limita u vožnji, kada me je Miloš Milovanović pozvao u Banja Luku gde mi je pokazao kako da promenim stil i da se ubrzam. Već na sledećoj trci sam ostvario prvi podijum – treće mesto.

Dolazimo do tvoje poslednje sezone u road racing kategoriji.

Moja poslednja sezona bila je 2013. godine kada sam nizao podijume, ali mi je krivo što nikada nisam uspeo da skinem sa trona svog učitelja Miloša Milovanovića, no ne znači da neću (smeh). Na trci u Vršcu bio sam drugi, u Kraljevu treći. Batajnicu sam završio na drugom mestu tako da sam tu sezonu završio kao vicešampion.

Vukašin 1000 SS

Prodao si motor, došla je 2014. godina i sa njom Mišeluk…

Da, Mišeluk. Oduvek sam imao želju da vozim trke u malom N-u, jer je to klasa gde su kola podjednako ista i do izražaja dolazi vozač. Iznajmio sam automobil od Miloša Spasovića Trovača, poznatog tjunera i otisnuo se u novu avanturu. Nije bilo vremena za treninge, stavio sam gume i u petak uveče sam provozao auto da bih video kako se taj auto vozi.

Na prvom treningu u subotu sam ostvario drugo vreme gde sam iskreno mislio da je došlo do greške, pošto to meni nije delovalo dovoljno brzo. Na drugom treningu ostvario sam prvo vreme i uzburkale su se strasti – kako neko može da vozi prvi put i ostvari prvo vreme.

Došla je nedelja, iskreno da kažem – imao sam neki loš predosećaj, neki nemir. Proverili smo auto još jednom, sve je bilo u redu. Usledio je početak trke gde sam na se na startu odvojio za tri dužine auta u prvih par krivina. U jednoj krivini pravim grešku gde gubim poziciju, zatim gubim još dve pozicije i shvatam da auto polako posustaje na pravcu. Na tri krivine pre startno ciljnog pravca uspevam da se vratim na drugu poziciji. U trećem krugu na startno ciljnom pravcu sam se borio sa Aleksom, nisam želeo da ga izguram sa staze, vraćam se na svoju putanju, ne videvši iza sebe Nikolu Jovanovića koji me udara u zadnji bočni deo, auto kreće da se okreće i ja udaram u banderu. Auto se zanosi i udara u drugu banderu. Ni u jednom trenutku mi nije palo na pamet da stignem kočnicu već samo pun gas.

Vukašin mali N

Ide Ušće. Imaš li u planu da se vratiš?

Neću da se vraćam, vratio sam auto da se popravi i za sada je to to. Volim da u šali kažem da ću auto trke ozbiljno voziti posle 35. godine kada motore budem vozio rekreativno.

Šta planiraš za dalje?

U budućnosti planiram da se posvetim Supermoto kategoriji. Već sada sam krenuo sa intenzivnijim treninzima i nastojim da uz pomoć prijatelja tu kategoriju dovedemo u Srbiju, o čemu ćemo već više razgovarati.

Želim i da se zahvalim svom ocu i firmi Vitalon Group bez kojih od moje karijere ničega ne bi bilo.

Uz poslednju fotografiju u albumu završavamo razgovor sa čovekom koji ima samo 26 godina, koji je za 12 godina karijere promenio četiri vrste vozila sa kojima se takmičio i koji je ispustio priliku za internacionalnu karijeru zbog adiministracije u tadašnjoj Jugoslaviji, ali ipak ne prestaje. Nadamo se da će supermoto zaživeti u Srbiji, o čemu ćemo naknadno razgovarati sa Vukašinom.

DSC_0197.JPG

Igor Gašparević

Igor je jedan od osnivača sajta. Od 1997. godine ne propušta ni jednu moto trku u Šampionatu Srbije. Voli da piše i trudi se da bude objektivan. Osim pisanja, zadužen je i za društvene mreže, tako da vam uglavnom on odgovara na sva pitanja.

Video