Moto trke Priče iz boksa

Na kafi sa Milošem Milovanovićem

Vikend smo proveli na Adi Huji gde smo imali u planu da popijemo kafu s Vukašinom Bajićem i popričamo o njegovoj 12 godina dugoj karijeri. Igrom slučaja, na stazi se našao i Miloš Milovanović koji je vozio Supermoto trening, veliko ime domaćeg moto sporta koji se rado odazvao našem pozivu da popijemo kafu i popričamo o njegovoj bogatoj karijeri. Pročitajte kako je na prvu trku pobegao od kuće, kako se okušao u IDM šampionatu i kako početak 2000. godina smatra zlatnim vremenom naših trka.

Miloše, zaista nam je jako drago da si prihvatio naš poziv. Reci nam, kako je sve počelo?

„Sve je počelo 1997. godine kada sam trenirao, išao po trkama i posmatrao. Međutim, te godine je poginuo Miroslav Živković, naš veliki prijatelj i cela priča oko trka je stala. Tri godine kasnije, 2000. godine, sa pokojnim Bata Popom iz Aranđelovca i njegovim klubom Pop Moto Sport krenuo sam put Bugarske, gde sam vozio Yamahu u klasi 250. Tada sam bukvalno pobegao od kuće, tačnije nisam pobegao nego sam rekao da idem samo da gledam trku. Na stazi se tada izdešavalo nekoliko padova, tako da sam svoju prvu trku u životu završio na podijumu i u Aranđelovac sam doneo pehar koji sam morao da sakrijem. Uveče kada su počele vesti, moji roditelji su gledali vesti i kada se na televiziji pojavila vest da sam osvojio treće mesto – šok. Kada su moji roditelji prevazišli to odvozao sam još nekoliko trka u klasi koju su zajedno vozile klase 250 i 600.“

Ubrzo si prešao u klasu 600.

„Da, te 2001. godine u moto sportu se aktivirao klub ACM u Beogradu koji mi je pružio podršku na početku sezone. Tada sam vozio na Kawasakiju ZX6R, međutim vlasnik kluba je imao velike ambicije tako da smo odmah krenuli sa aktivnim treninzima na Hungaroringu i Seresu. U toj sezoni šampionat sam završio na petoj poziciji. U toj klasi sam se zadržao tri godine.“

Sećamo se trke iz 2002. godine kada si titulu izgubio u poslednjoj krivini od Željka Staničića. Ljudi koji prate trke kažu da je to jedna od najboljih trka ikada voženih u domaćem šampionatu.

„Da, tih godina su trke su bile na svom vrhuncu. Trku u Vršcu bilo je dovoljno da završim kako bih postao šampion. Vodili smo žestoku borbu, Milan Nikolić je u jednom trenutku odustao, ja sam pao u poslednjem krugu, u krivini kod boksa, a Željko je pobedio i uzeo titulu, ali sam mu se već sledeće godine revanširao“ – dodaje Miloš kroz smeh.

vršac2002

„Pored toga što sam uzeo titulu u Šampionatu Srbije, 2003. godine sam vozio i Šampionat Evrope. Trku sam završio negde iznad dvadesetog mesta, ali sam stekao veoma bitno iskustvo. Naredne godine kupujemo Suzukija i prelazim u klasu 1000 gde odmah postajem šampion. 2005. godine su me pratili pehovi pa sam sezonu završio na trećoj poziciji, narednu godinu završavam kao vicešampion i tu odlučujemo da se aktiviram i na kupu Alpe Adria. Suzuki je tih godina bilo teško pripremiti za Alpe Adria kup tako da sam pomoć zatražio u Austriji, gde sam imao nekoliko promašaja dok sasvim slučajno nisam upoznao Andreasa Meklau, koji je tih godina brilirao u IDM i Alpe Adria šampionatu, s kojim je moj MASS Racing Tim s Isakom Jovanovićem na čelu sklopio dogovor da se za mene pripremi jedan konkurentan Suzuki u Andreasovoj garaži. “

Miloš i Andreas

Tada si se otisnuo u inostranstvo. Kako si proveo tih par sezona?

„Mogu da kažem da su sezone 2007, 2008 i 2009 za mene bile udarne. U prvoj sezoni sam uzimao plasmane između 15. i 20. mesta, ali se nisam predavao. Uporedo s Alpe Adria kupom koji sam završio na sedmoj poziciji, uzeo sam i šampionsku titulu u domaćem šampionatu. Sledeće, 2008. godine, Andreas Meklau nas savetuje da se aktiviramo u dve klase – 1000 Superstock i Superbike. Stock je bio prioritet, gde sam vrlo često uzimao podijume, ali moram da kažem da je u to vreme zaista bilo dosta „prljavih“ motora u toj klasi. Uprkos svemu, te godine ostvario sam dve pobede, obe u Mađarskoj na stazi Hungaroring. Po jednu u svakoj od klasa. “

2010 Miloš Milovanović

„Tih godina je konkurencija bila izuzetno jaka i dešavalo se da bude više motora nego što je propusna moć staze, tako da neki vozači nisu uspevali da se plasiraju za start trke. Meklau je davao sve od sebe da se ja razvijem kao vozač. Priznajem, kada sam se pojavio na ovom takmičenju mislio sam – Ja ovde pehar neću videti. Kasnije se ipak ispostavilo da ništa nije nemoguće.“

Usledila je 2009. godina i nastup u IDM šampionatu.

„IDM je jedan zaista jak šampionat u kom su se tih godina takmičila imena poput Maxa Neukirchnera i Martina Bauera. Tamo sam potpisao ugovor sa glavnim Suzuki Timom u kom sam bio treći vozač. Iako sam bio vozač glavnog tima, kao treći vozač nisam imao uslove kao prva dva, zbog čega nisam mogao baš da se dokažem. Od celog šampionata, jedino sam u Schleizu uspeo da osvojim deveto mesto i da se nađem u prvih 10, što je bio najbolji plasman za mene. “

IDM

Kakve su bile reakcije kada si se pojavio tamo?

„Kada sam se pojavio tamo, ljudi nisu mogli da veruju odakle je ovaj stigao. Niko tamo nije znao da se u Srbiji uopšte vozi bilo kakav šampionat. Komentari su bili da sam ja prvi čovek iz Srbije koji je došao u Šampionat Nemačke. IDM je po jačini odmah iza BSB šampionata. Tamo se prvih 15 vozača tokom cele trke prati i obilazi, tako da i ovo deveto mesto smatram sjajnim rezultatom. Celo takmičenje je zaista jako kvalitetno i vrlo dobro organizovano. Međutim, početkom 2010. usledila je kriza usled koje kompanija MASS više nije mogla da finansira moje nastupe u inostranstvu jer su sezone koštale između 200.000 i 300.000 eura, a mala pomoć je jedino dolazila od Euro Summara.“

Nakon izleta u inostranstvo, vraćaš se u Srbiju?

„Da, nakon sedam godina odlučujem se da promenim motocikl i kupujemo BMW od Martina Choya s kojim beležim odlične trke. Prošle godine sam bio šampion Srbije i osvojio sam Zlatnu kacigu. Ove sezone se nisam dovoljno aktivirao. Staza na Ponikvama mi se ni malo ne dopada. Tokom prvog vikenda sam tamo doživeo čak tri pada, što zbog šljunka, što zbog nedostataka kanala za odvod vode, tako dam sam odlučio da sledeće trke neću voziti na toj improvizovanoj stazi. “

povratak u Srbiju

„Apelujem na savez da ukoliko žele da se ovaj šampionat održi, da vrate trku u Batajnici. Ponikve em što su daleko, nemaju osnovne uslove – nema struje, nema vode, prenoćište je daleko, a ujedno i slabo ima publike. Nadam se da će Batajnica zaista uspeti da se vrati u šampionat, nisam ulazio u problematiku zbog čega je staza izbačena iz šampionata, ali verujem da će uspeti da je vrate. Na Ponikvama se staza kruni i vrlo lako se gubi kontrola, a vremenski uslovi su nepredvidivi.“

„Nadam se da će se stanje u šampionatu unormaliti. Već nastaje tenzija zbog pravilnika, trka, … Ne želim da se mešam, nije moja stvar, ali sam mišljenja da takve stvari samo uništavaju moto sport. Sve me više podseća na automobilizam, gde je nastao raskol. Nadam se da moto sport ne čeka ista sudbina.“

Davna vremena

„Voleo bih da se vrati vreme kada su se takmičili Kule i pokojni Žabac, kada je na trke dolazilo po 10.000 ljudi, koji su bili podeljeni na dva vozača, kada je bilo navijanja kao na fudbalskoj utakmici. Tada su rađene reportaže i direktni prenosi na RTS-u. Još uvek čuvam snimak sa Mišeluka kada sam pobedio. To su zajedno lepe uspomene na jedno lepo vreme.“

Imao si sjajne borbe sa Kuletom, Željkom, ….

„Mi smo svi iz istog grada i pored sjajnih borbi na stazi imali smo jedno veliko prijateljstvo. To su sve bile prelepe borbe. Željko se čak najduže zadržao u šampionatu. S njim sam imao odlične duele što u 600, što u 1000. U Kraljevu po kiši smo imali zaista ozbiljnu vožnju. Obojica smo bili jako spremni i vodili smo ozbiljne borbe.“

željko i miša

Postojale su priče o tvom mogućem nastupu u WSBK šampionatu. Šta se sa time dogodilo?

„Zaista smo imali planove za nastup u Svetskom Superbike šampionatu. Ideja je bila da dobijemo wildcard za trku u Brnu jer sam u Alpe Adria vozio krug 02:02 sa mojim motorom što je za Brno odlično vreme, sobzirom da su prvoplasirani u Superbike-u tih godina vozili vreme oko 02:00 . Na žalost, nije bilo slobodnih motocikala koji smo želeli da zakupimo. Čekali smo 2-3 godine kako bismo ostvarili to, ali nismo uspeli.“

Imao si prilike da voziš u profesionalnom timu, kakva su iskustva?

„U takvim šampionatima jednostavno morate da živite trke. U IDM šampionatu se voze dve trke, jedna prepodne, druga popodne. Sa trke se odlazi direktno na stazu koja je sledeća u šampionatu. Tamo smo vozili i probali, ali to nije dovoljno za neki mnogo jak šampionat. Ritam koji bi mi trebao za WSBK je zaista jak. Bilo bi mi potrebno 50% više snage u odnosu na ono što sam ja imao da bih jednu trku uopšte mogao da završim bez problema. Nama se svima čini da su vozači u Alpe Adria kupu ozbiljni i da je to neki vrhunac, a onda se pojavi Meklau koji odvoza trku bez napora, jer je u odnosu na IDM u kome je pobeđivao, Alpe Adria tom čoveku bila smejurija. Dobijao nas je bez problema. “

IDM trka

„Dodao bih još da na tim takmičenjima tim igra zaista veliku ulogu. Tu logistiku koju sam ja imao u Suzukiju, gde dobijam pun saveta samo na osnovu telemetrije. Tamo su nakon svakog treninga ubacivali u program sva vremena i upoređivali su ko je bolji u kom sektoru i analizirali šta može da se unapredi. Meni su se divili u timu jer sam imao idealan krug što se tiče otvaranja gasa i kočenja, ali mi je falila čitava sekunda za vodećim. Takođe pneumatici igraju veliku ulogu. Dobavljači dostavljaju vodećima specijalne smeše. Imao sam jednompriliku da isprobam tu gumu, baš na Schleizu, gde je igrom slučaja bio višak jedan set tih pneumatika koji smo uspeli da kupimo. Ta guma može da se vozi 25 krugova bez problema. U dvadeset i petkom krugu ta guma drži kao i u prvom. To me je jako oduševilo.“

„O gumama bih mogao ceo dan, jer sam bez preterivanja potrošio šleper Pirelli guma i nikada nisam bio zadovoljan do kraja. Baš tada u Brnu, kada sam vozio dobra vremena, imao sam prilike da vozim gumu koja je napravljena baš za tu stazu koja je te godine presvučena. U to vreme smo pravili nezamislive krugove na treninzima. Na žalost, trku nisam uspeo da odvezem jer sam u prvom krugu pao, ali je Andy sa tim gumama pobedio uz veliku prednost za drugoplasiranim. To su stvari koje sam imao prilike da iskusim, a to su stvari koje na ovim prostorima ne mogu ni da se sanjaju.“

Govori se o tvom nastupu u Kataru, na njihovom šampionatu. Ima li istine u tome?

„Što se Katara tiče, istina je. Dobio sam ponudu od Dragana Stankovića, koji je još od prošle godine u kontaktu sa tamošnjim šeicima koji organizuju taj šampionat. Početkom ove godine jedna ekipa iz Srbije je bila tamo, bili su Igor Arsić i Manca Katrašnik. Manca će voziti i ove sezone. Ja ću voziti u klasi 1000 Superstock gde ću voziti celu sezonu koja broji pet trka. Ja sam optimista, moto savez Katara ima jak Endurance i Moto2 tim, tako da ćemo videti, ko zna. Od njih dobijam sve, na meni je samo da se pojavim na trci, tako da ću dati svoj maksimum i potrudiću se da se što bolje plasiram.“

Miloš u Boksu

Zahvalili smo se Milošu, jer je zaista čast porazgovarati sa čovekom koji se okušao u šampionatima širom Evrope i koji je u istim tim šampionatima i osvajao odlične rezultate. Rastajemo se uz želju da Miloš uspe da ostvari dobre plasmane u šampionatu Katara i da ga jednog dana njegov sin Andreas nasledi, možda i na nekom od šampionata do kojih Miloš nije stigao.

 

Foto: Miloševa Arhiva

Igor Gašparević

Igor je jedan od osnivača sajta. Od 1997. godine ne propušta ni jednu moto trku u Šampionatu Srbije. Voli da piše i trudi se da bude objektivan. Osim pisanja, zadužen je i za društvene mreže, tako da vam uglavnom on odgovara na sva pitanja.

Video