Kubica: Trke su vazduh koji dišem

Septembarsko gostovanje Roberta Kubice na rundi Reno sport serije na Spa Frankoršampu podiglo je priličnu prašinu i pružilo je pozitivne nagoveštaje o mogućem povratku brzog Poljaka na trke na kružnim stazama.

Pilot iz Krakova je presudan korak na velikoj međunarodnoj sceni napravio osvojivši Formulu Reno 3.5 2005. godine. Poslednju sezonu pre jezivog udesa koji mu je 2011. promenio život, izvezao je za fabrički Reno F1 tim. Kod francuskog proizvođača je definitivno ostao na ceni iz svih pravih razloga, toliko da je još početkom 2016. pozvan da se oproba za volanom “renoa R.S. 0.1”.

Tek posle mini testa na pisti Ale u blizini Nima, Kubica je procenio da je spreman za prvu ozbiljnu trku na krugu od 2010. godine U Ardenima je u Renoovom GT automobilu nastupio za francuski Diken inženjering, uz samo jednu modifikaciju izvedenu s obzirom na posledice njegovih povreda – volan je imao komandne klackalice na istoj strani. Robert je u kvalifikacijama zabeležio treće vreme. Zajedno sa partnerom, vozačem džentlmenom Kristofom Amonom popeo se na najniži stepenik podijuma u endurans trci, a svoj (pro) sprint završio je četvrti.

U intervjuu za italijanski Auto sprint, Kubica je rezimirao pouke sa belgijskog vikenda i nagovestio svoje buduće planove. S brutalnom iskrenošću priznao je da je u reli prešao kako bi ga što manje toga podsećalo na ono što mu je katastrofalni incident uskratio i kako bi sebe poštedeo uspomena na neostvarenu, potencijalno briljantnu karijeru na vrhu kategorije jednoseda.

Kako se osećaš kada si ponovo na pisti?
– Dobro. To je bio moj prvi pravi vikend na krugu posle dugo vremena, još od 2010. Istina, u martu sam se trkao na Muđelu u GT3 automobilu, ali više iz zabave. Lep je osećaj vratiti se na podijum posle šest godina, i to u automobilu koji je prilično težak. On daje puno samopouzdanja dok ne stignete na 95% mogućnosti, ali je vrlo teško iskoristiti i preostalih 5%.

Zadovoljan sam onim što sam prikazao, i s fizičkog i s mentalnog aspekta, pogotovu kada je u pitanju koncentracija. Treće mesto na kvalfikacijama je bilo iznenađenje. Šest godina nisam vozio kvalifikacije, a u njima morate da budete zaista precizni i morate biti spremni da u prvom ili drugom krugu postavite pravo vreme. Reno sport serija ne ostavlja mnogo mogućnosti da isprobate nove gume, zato nije bilo jednostavno da samo dođem i vozim.

Nisam naišao na prevelika fizička ograničenja. Naravno, automobil je napravljen tako da se vozi obema rukama, ali se u svakodnevnom životu susrećem i sa većim ograničenjima.

Kako je došlo do nastupa u Belgiji?
– Zvali su me na početku godine, ali meni u tom trenutku to nije bilo tako zanimljivo, jer sam još bio angažovan u reliju, pokušavao sam da zaključim sponzorstva. Potom je, nažalost, usledio negativan odgovor mojih sponzora iz Poljske i rešio sam da zastanem na četiri ili pet meseci, kako bih organizovao neke stvari i u svom privatnom životu i rešio probleme koji su se tokom godina nakupili.

Tri nedelje pre belgijskog vikenda Reno sport serije, pozvali su me i pitali da li bi mi se dopalo da vozim na Spa Frankoršampu. Zaista sam želeo da se vratim, i zato da bih sam sebe isprobao, da bih video da li mi telo reaguje kako treba, da shvatim šta sam izgubio. Zatim, Spa je predivna staza, a verovatno najvažniji razlog nalazio se u tome što sam svoju poslednju kompletnu sezonu izvezao sa Renoom u Formuli 1 i bilo je lepo vratiti se na pistu u istim bojama. Kategorija je drugačija, ali imam najlepše uspomene na nju.

Kako se dogodilo da se na svom povratku u auto-sport s toliko samouverenosti posvetiš reliju?
– Bilo mi je potrebno da pronađem novi put, novi način da budem srećan. Kada završite karijeru u Formuli 1, obično znate da će se to dogoditi i to prihvatite, u određenom smislu to i odaberete. Kada vam se za jedan dan promeni ne samo sportska aktivnost, već i ceo život, ujutru se probudite i potreban vam je cilj.

Iz tog razloga sam prešao u reli. Osećao sam da moram da nastavim sa trkama, one su vazduh koji dišem, ali sam znao da bih se pri povratku na kružne staze susreo sa mnogim uspomenama na prošlost, na Formulu 1. Rekao sam sebi da moram da promenim ambijent i bio mi je potreban novi cilj.

Šta od tebe možemo očekivati u budućnosti?
– Meni je ovaj vikend prvi korak izveden s namerom da shvatim mogu li da se vratim profesionalnom auto-sportu. Želim da ocenim samog sebe, da razumem šta sam u stanju da uradim. Ako budem imao priliku da dogodine budem u nekom lepom šampionatu, treba da vozim i da svašta isprobam. Postoje opcije, postoje ideje i mislim da su šanse 90% da ću se vratiti.

Šta ti je sadašnje gledište, posle trka izvezenih na Spa Frankoršampu?
– Prvi put kada sam prošao kroz O ruž, u telu sam osetio energiju kakvu nisam osetio godinama. Postoje stvari koje vas podsete gde vam je mesto. I sada sam spremniji da se suočim sa uspomenama iz prošlosti.

Šta se promenilo u odnosu na tvoje vreme u Formuli 1?
– Meni je Formula 1 bila sve. Tek posle nje počnete da shvatate da postoji i nešto drugo. U mom slučaju, ja sam to morao da shvatim. Da sam još u Formuli 1, ona bi bila 95% mog života. Uvek govorim da me udes nije samo fizički promenio, već da mi je promenio i ličnost, u nekim svakodnevnim stvarima čak i nabolje. Što se ostalog tiče, to tek treba da otkrijem.

Kada sam se trkao u Formuli 1, bio sam kao kompjuter, mašina. Ubacite softver i vozite. Van staza, bio sam potpuno posvećen pripremama za sledeću trku. Samo ako tako radite, bićete u stanju da se borite za vrh u Formuli 1. Zavisi i od automobila i od drugih faktora, ali kao vozač morate biti spremni najviše koliko možete.

Šta misliš o trkama izdržljivosti?
– Ove godine sam počeo da se za njih zagrevam. Pogledao sam nekoliko trka i počeo sam da se bolje informišem. Sada izgleda da je konkurencija veća u enduransu nego u Formuli 1, iako i tamo morate da štedite gume i gorivo.

Šta misliš o sadašnjoj Formuli 1? Mnogi vozači tvoje generacije deluju nezadovoljni.
– Piloti koji su mogli da se trkaju od 2008. do 2010. znaju da su vozili automobile koji spadaju u najbolje u istoriji Formule 1. Možda sa V8 motorima nisu bili najsnažniji, ali s aspekta podešavanja, aerodinamike i guma, to su bile formule koje su vam omogućavale da maksimalno napadate.

Sa aktuelnim automobilima, izgleda da ceo mentalni sklop vozača mora da se oblikuje na štednji guma i benzina. DRS je dobra ideja, ima mnogo preticanja, ali ostaje osećaj da su ona donekle veštačka. Najzad, Formula 1 je shvatila da nova pravila možda nisu bila baš najbolji izbor. To niko neće priznati, ali promene za iduću godinu pokazuju da se nešto moralo učitini. Mislim da će se situacija poboljšati.

Reli poglavlje si definitivno zatvorio?
– Voleo bih da nastavim sa relijima, ali ja im ranije nisam prilazio na pravi način. Ne možete se boriti za pobede s proizvođačima i velikim timovima, to nije moguće. Voleo bih da se vratim u ultraprofesionalno takmičenje na stazi, već i zbog toga što mislim da još mogu da budem uspešan.

S fizičkog aspekta, postoje li još neka poboljšanja koja možeš da izvedeš?
– Ne, nikakva posebna. Svakako bih mogao da odaberem hoću li se podvrgavati novim operacijama, ali razgovor o tome bi bio druga priča, za mene bez sumnje i duga priča.

Više o kružnim auto trkama čitajte na www.serbiaring.com