Kraj sezone iz Saghmeisterovog ugla

Počeli smo početkom marta, završili krajem novembra. Preko 20 trka sam vozio ove godine, imao sam i dobre i loše trke, ali sam zadovoljan jer se nisam nikada strasno povredio tokom sezone.

Posle nacionalnog šampionata gde sam osvojio drugo mesto iza Branka, nastavili smo sa Šampionatom Vojvodine. Od 5 trka sam odvezao četiri, (svaka trka ima dve vožnje) od osam odvezenih trka, na sedam sam pobedio, što me jako raduje.

Da sam bio malo skoncentrisaniji, mogao sam imati stopostotni učinak. Ovaj Vojvođanski šampionat sam vozio sa motorom KTM 450, a Šampionat Srbije sam vozio na KTM-u 350, ali sam sada siguran da mi očigledno 450 kubika bolje leži, više mi odgovara zbog stila vožnje. Ovaj motor se vozi u niskim obrtaljima, bez prevelikog gasa i to mi potpuno odgovara.

Što se tiče priprema za sledeću godinu, nema stajanja. Spremili smo stazu u pesku, jer kada padne kiša, samo na takvoj stazi se može voziti.

Vec od subote počinjemo sa treninzima po pesku, a u toku nedelje aktvino radimo na fizičkim pripremama (plivanje, trcanje i bicikla). Moj jako dobar drugar Franjo se vraća u ritam, pa se i on uključuje sa treninzima koje smo započeli sa Filipom Velsmitom.

Do sada sam u najjačoj klasi MX1 bio dva puta vicešampion i jednom trećeplasirani. Da biste postali šampion kod nas u MX1 klasi potrebno je jako puno rada i sreće, jer jedna mala povreda može da pokvari ceo plan koji smo tokom zime osmislili i na kome smo radili.

Posle Dakara koji se završava krajem januara,  putujemo u Italiju sa Brankom na pripreme 10 dana, nadamo se da će se i ostali Subotičani uključiti. Toliko za sad, vidimo se sledece godine. – Richard #394