Auto trke Formula 1

Ko je Maurizio Arrivabene

Maurzio Arrivabene je treći šef Scuderije Ferrari od početka godine. Naš analitičar Goran Slavić otkriva ko je uopšte Arrivabene, otkud i zašto dolazi u Ferrari.

“Plesao je samo jedno leto.” Kraljevstvo Marca Mattiaccija u Ferrariju trajalo je kratko i ostaće upisano u istoriji Ferrarija kao šef tima sa najkraćom karijerom. Dan nakon Velike nagrade Abu Dhabija otpušten je nakon samo sedam meseci na čelu tima.

U Maranello je došao u aprilu kako bi promenio sve, a na kraju su smenili i njega. Mattiaccijevom smenom postalo je jasno da je i njega postavio Luca di Montezemolo, a ne, kako se do sada pogrešno verovalo, Sergio Marchionne. U Ferrariju nisu objasnili Mattiaccijevu smenu, tačnije rečeno njegovo otpuštanje, jer mu nije ponuđeno niti je postavljen na neko drugo mesto u grupaciji. Ne progovori li sam Mattiacci u dogledno vreme o svemu što se događalo, prava istina ostaće zatvorena među torinskim zidovima.

Pojedini italijanski mediji njegovu smenu upoređuju s onom Vittorija Ghidelle, najvažnijeg čoveka u istoriji savremene italijanske automobilističke industrije. Mattiacci nije vraćen u severnoamerički Ferrarijev deo, odakle je zapravo i došao, već je jednostavno otpušten. Jedan od razloga zbog kojih je odstranjen iz kompanije zasigurno je njegovo viđenje situacije koje se verovatno razlikuje od Marchionneovog.

mattiacci300

Stoga nije slučajno da je Marchionne u svom pismu Ferrarijevim zaposlenima insistirao na velikom iskustvu i sposobnostima Maurizija Arrivabenea, novog timskog šefa. Ukratko, Marchionne je Mattiaccija okarakterisao kao osobu bez potrebnog iskustva u vođenju ekipe Formule 1, u čemu i nije mnogo pogrešio. Mattiacci je bio poput slona u trgovini kristala, bez pravog osećaja za kritike koje su dolazile sa strane.

Arrivabene nije novo lice u svetu Formule 1. Naime, bio je redovni gost Ferrarijevog (a ranije ne samo Ferrarijevog) boksa i dobro poznaje ambijent Formule 1, počevši od inženjera pa do vozača, a u prisnim je odnosima s Jeanom Todtom i Bernijem Ecclestoneom, što nije nikakvo čudo jer se njegova uloga kao Philip Morrisovog čoveka ne sme ni u kojem slučaju zanemariti.

Tokom poslednjih sedam meseci, dakle od aprila pa do današnjeg dana, u Ferrariju su smenjeni predsednik, dva šefa tima, inžinjer odgovoran za motore i jedan vrhunski vozač, što ukupno podseća na prvu francusku revoluciju kada je giljotina radila svakodnevno, a nikada nisi bio siguran s koje će ti se strane zateći glava.

Arrivabene (ili arrive well na engleskom) trebao bi postati novi Napoleon koji bi stao na kraj svim kontroverzama i vratiti staru slavu imperiji iz Maranella. Ali, ne bude li mu Marchionne stavio na raspolaganje potrebnu svotu novca, ni on neće moći učiniti mnogo.

Maurizio Arrivabene verovatno je svestan činjenice da sa tehničkog gledišta, on sam nije dovoljan za novi Ferrarijev uspon i pred njim stoji delikatan zadatak pregovaranja i nagovaranja Rossa Brawna i Adriana Neweyja, što do sada nije urodilo plodom. Ime Rossa Brawna prvo je na listi poželjnih u Maranellu, što je postalo jasno odmah nakon Marchionneovog ustoličenja, čime se iskazala želja i volja za promenom čelnika tehničke strane ekipe.

maranello3002

Brawn poznaje sve tajne još uvek mnogo ljudi u Ferrarijevim redovima, a mogao bi u Ferrari doneti i dosta iskustva stečenog u Mercedesu. Osim toga, još uvek ima kuću u Italiji. Ali čini se da Brawn, barem za sada, nije privučen rešenjem prema kojem bi se Arrivabene trebao baviti političkim, a on tehničkim sektorom tima. Ross, čini se, nije uveren, što zbog ponešto narušenog zdravlja, a što zbog toga što veruje da dvojica ne mogu upravljati Ferrarijem. Uostalom, Brawn je i u Mercedesu bio šef tima kojem mu je u prvo vreme pridodan Nick Fry, a kada je nakon Laude stigao i Toto Wolff, postalo mu je jasno da je njegovo ime suvišno. Tako je, nakon Adriana Neweyja, Ferrari uknjižio još jedno ‘ne’, barem kao što smo već rekli, za sada.

Govorilo se i o povratku Alda Coste iz Mercedesa kojeg se Ferrari olako odrekao, a u Mercedesu su ga dočekali raširenih ruku, ali i ta kombinacija spada u red nestvarnih. U Ferrariju bi morali rasčistiti situaciju, jer tehničkog direktora već imaju u osobi Jamesa Allisona kojem je i Marchionne za sada dao puno poverenje.

Jesu li Ferrariju zaista potrebna velika imena ili ima dovoljno vlastitih stručnih ljudi, jer i velika imena ne moraju sigurni garantovati i potpuni uspeh. Uostalom, malo se ko može prisetiti ko je glavni Mercedesov dizajner, pa stvari ipak funkcioniraju više nego dobro. Međutim, ako je Ferrariju potreban supervizor, stvari se menjaju .Prisetimo se, i Jeanu Todtu je trebalo sedam godina da bi stvorio ‘veliki’ Ferrari.

arrivabene300

Ko je zapravo Maurizio Arrivabene koji je u paddock Yas Marine stigao u petak, 21. novembra, negde oko jedanaest sati ujutro. Vest o njegovom postavljanju na mesto šefa Ferrarijeve ekipe stigla je iz Engleske, a tek nakon što je prohujala boksovima ostalih ekipa saznali su za nju i Ferrarijevi ljudi.

Arrivabene je 57-godišnjak koji je možda gotovo nepoznat mlađim generacijama, ali oni koji poznaju Formulu 1 barem četvrt veka nije novo ime. Njegovo ime neizostavno je povezano s organizacijom ‘belih nedelja’ u Madonni di Campiglio, kada su se mnogi mogli zbližiti (ili barem približiti) Ferrarijevim vozačima, pre svega onima iz Schumacherove ere, a nešto manje i Alonsu.

Kao 30-godišnjak okušao se i na ‘Dakaru’, ali tada je njegova poslovna karijera bila u punoj uzlaznoj liniji, jer je uskoro postao saradnik Alearda Buzzija, tadašnjeg velikog šefa Philipa Morrisa. S vremenom je od saradnika prerastao i u potpredsednika jednog od odeljenja.

Tokom devedesetih, pre početka kampanje protiv pušenja, Marlborov logo nije stajao samo na Ferrarijevom automobilu, već je bio i McLarenov zaštitni znak, a pojavljivao se na kombinezonima mnogih vozača. Neizostavne su bile i Marlborove reklame na svim stazama sveta, a isto je tako bilo neizostavno u čitavoj priči i Arrivabeneovo ime. Moglo se čuti kako je prigovarao pojedinim vozačima koji su pod Marlborovim patronatom loše odvozili utrku i znalo se da nije u čitavoj igri samo menadžer, već osoba kojoj su oktani ušli u krv.

U tom se dobu za Marlborov hospitality brinuo Andrea Agnelli, aktuelni Juventusov predsednik, a u čijem upravnom veću i danas sedi Arrivabene. Ali veze s porodicom Agnelli se ne završavaju samo ovde. Arrivabene uživa puno poverenja Marchionnea, koji sedi i u upravnom veću Philipa Morrisa.

Arrivabene ipak nije bio samo obični predstavnik sponzora. Uvek je imao dobre i tačne informacije. Znao je kako treba pripremati automobil za trke, znao je ko će od novih vozača pristići u tim. Plod njegovog rada je i operacija Lola-Ferrari (1993.) pod sponzorstvom Chesterfielda (također Philip Morrisovog brenda) u potpuno italijanskoj ekipi koju su činili Michele Alboreto i Luca Badoer. Ta se operacija kasnije pokazala promašenom, što zbog loše šasije Erica Broadleyja, a što zbog tada nepouzdanog Ferrarijevog motora. Potom se okrenuo i drugim projektima poput spajanja Minardija i Scuderije Italia.

Maurizio Arrivabene formirao se u ambijentu Formule 1 i ako ništa drugo Ferrari može računati na osobu koja poznaje tim i koja je ih pratila proteklih decenija, pregovarajući s mnogim velikim imenima. Ali za čuda ipak je potrebno pričekati određeno vreme.

Izvor: Formulino.hr

Predrag Grujić

Peđa se timu priključio neposredno po osnivanju. Razvoj sajta podstiče kroz vesti i fotografisanje domaćeg auto i karting šampionata, jer kao nekadašnji vozač malog N-a ima najsvežije informacije.

Video