[INTERVJU] Tom Sykes – I dalje rasturam na motoru

World Superbike će prvi istrošiti svoje gume na FIM Svetskom Šampionatu u 2017. – prva runda na Phillip Islandu u Australiji će 25. i 26. februara okupiti najbolje i najbrže svetkse moto trkače. Bivši nosilac titule Tom Sykes će iskoristiti te nedelje pre početka šampionata za odmor, oporavak, kao i pripremu za još jednu sezonu.

Ovaj Englez je bio jedan od tri vozača iz Britanije koji se upisivao u WorldSBK knjigu rezultata u 2016. (20 podijuma od ukupno 26 trka, uključujući 5 pobeda i 8 Pole Pozicija), ali njegova neverovatna fizička spremnost i sjajan vozni stil na Kawasaki Racing Team ZX-10R motoru na kraju nisu bili dovoljni da savlada svog timskog kolegu Jonathana Reu.

Nakon završetka hladnih zimskih testiranja na Jerez stazi u Španiji, Sykes je bio u dobrom raspoloženju za pričanje o vansezonskim pripremama, nakon završetka još jedne uspešne sezone za njega i njegov tim.

Tom, šta sad? Pauza, pa onda strikni zimski program?

Sezona se završila, sad ulazimo u testiranja, a onda dolazi nekoliko laganih nedelja, gde neću raditi skoro ništa! Biću još uvek aktivan, ali ne na sjajnom nivou, samo neke vežbe da ostanem koliko toliko u formi i preživim zimu. Većina mojih treninga čine trčanje i vožnja bicikla. Ne prebacujem se van sezone na motocross kao mnogi drugi. Jedan od mojih hobija je karting…!

Neki određeni razlog zašto ne koristiš neku drugu formu vožnje motora?

Da i ne… Puno vozača ima problema sa povredama. Ja se držim kartinga jer su tu mnogo manje mogućnosti da se povredim. Nemam preteranu želju da vozim neke druge motore. Nekad sam vozio trial i motocross i još uvek volim te sportove… Samo ih više ne upražnjavam.

Trčanje i vožnja bicikla su prilično teške kardio vežbe: imaš li određen plan po pitanju toga?

Ništa što bi mi nabacilo neki preterani stres. Znam šta moram da uradim. Više vozim bajs kad je tu i moj drugar, jer on uvek nastoji da me ubaci u mašinu! Veoma je jak. Puno radim kondicionih treninga i dokle god mogu da nakon druge trke siđem sa motora i osetim da mogu još, neću ništa menjati po pitanju toga. Tokom testiranja, po ceo dan si u kožnim pantalonama, voziš po 70-80 krugova, što je ukupno 4 trke i tako tim tempom po pet dana. Svi mišići ti se umore i utrnu, ali naučiš da funkcionišeš sa tim.

Da li fitness uliva poverenje? Naročito kad stvari ne idu baš najbolje…

Lično bih rekao da su mi kondicija, kao puls u toku mirovanja na dobrom nivou. Iskreno, nisam ja baš lik za teretanu… Ali na motoru, znam da imam pune baterije i snage da vozim duge distance, tako da to za mene nije ni problem. Znam da je za neke vozače važnan imidž i ugled, ali što se mene tiče, dokle god imam motor i performance, onda mi ništa drugo ni nije ni bitno.

Gde si obično situiran van sezone?

U Britaniji, blizu Leamington Spa; volim to mesto, zaista je lepo. Moja žena je iz tih krajeva, a meni je važno da zbog mog posla budem dobro povezan sa aerodromom i putevima – tako da sve to super funkcioniše. Ok, platim dodatni porez, ali za mene je to ok, jer je sve u praktičnosti; blizu sam porodice i prijatelja. Neprocenjivo je da mogu da uskočim u auto i odem da ih vidim sve kad god poželim. Nebitno šta lji govore o Britaniji, ona ima zaista lepih predela… Plus putujem puno po svetu, tako da vidim sasvim dovoljno toga.

 

Spomenuo si vožnju bicikla. Da li je u pitanju mountain bike ili drumski?

Da budem iskren, malo sam plašljivko po tom pitanju! Ili bolje rečeno, igram pametno i sigurno. Veoma sam srećan zbog svog posla i volim mountain biking, ali sitne gluposti mogu da se dese. Sećam se da sam jednom sa grupom prijatelja otišao na vožnju, da sam pao i uganuo članak. To je moglo da bude i koleno, a ako nisi oprezan, možeš da budeš van igre nedeljama. To se ne isplati, nije vredno. Volim mountain biking i super je voziti sa ortacima… Ali, navikao sam da se žrtvujem i da pravim kompromise.

Ne bih da te svrstam među starije sa 31 godinom, ali sve te trke tokom sezone ne nude baš najsjajnije uslove – da li ti postaje sve potrebnije da se na primer odupreš nekom dodatnom parčetu pizze?

Ješću šta hoću iako možda neću biti lep za oko, ali zbog svih tih treninga koje imam, znam da ću uvek biti u funkciji kad zatreba. Uživam u dezertima, ali i nisam baš neki sladokusac. Mogu da jedem mnogo i moja ishrana je prilično dobra.

Da li misliš da treba da budeš vrhunski sportista, u sjajnoj formi, da bi dosegao taj nivo?

Mislim da moram da budem mršaviji, što bih rekao i za sve ostale moto trkače – naročito za one na samom vrhu – mnog bi iznenadili kad bi ih uporedili sa ‘profesionalnim sportistima’ da tako kažem. Mi se bavimo adrenalisnkim sportom, puno vremena imamo visok puls i svaki naš mišić je aktivan. Bukvalno plešemo na motoru. Moraš da  manevrišeš i levom i desnom stranom, jer zapravo uvek hoće da ide preavo. Mislim da je većina vozača na sjajnom nivou. Pogledaš neke ljude i pomisliš ‘izgledaju super’po pitanju masti u organizmu… Ali, to ne mora pod obavezno da znači da imaju ‘motor’ u sebi. Zavisi šta je ispod. Isto je kao i za motor: ja bih radije da ne izgleda uzbudljivo, jer dokle god su motor i šasija dobro, sve je ok. Tvoj prioritet moraju biti tvoje srce, pluća i um. Onda stvari poput fleksibilnosti dolaze kasnije.

Šta je sa mentalnom stranom?  Da li ste istraživali taj aspekt?

Gledao sam na to pre nekoliko godina, ali bih rekao da sa mentalno na dobrom nivou. Mislim da to dolazi onog trenutka kad stojiš čvrsto na zemlji i kada počneš da poštuješ prave životne vrednosti… Kao i shvatanje onoga što ti je zaista potrebno na stazi. To je ključ uspeha, kao i napredak razvoja Kawasaki ZX-10R. Jas am shvatio šta je potrebno da bih išao brže… Imao sam komplikovane godine; sezone kada sam imao snažne timske kolege i situacije kada sam osećao da nam nisu date iste šanse. Znao sam da mogu da budem bolji na terenu, ali nisam iz nekoliko razloga. Tako da sam morao da naučim kako da se nosim sa time i kako da reagujem. I sada je isto. Tu je taj motor koji smo razvili i Jonathan ga vozi, ali daleko je to od motora koji bi smatrao dovoljno dobrim za ovu igru. Moram puno da učim, jer je to daleko od onoga što smo imali u prošlosti. On je zaista odgovarao Jonathanovom stilu i dobro ga vozi. On je pobeđivao dve godine, ali mogu mirno noću da spavam, jer znam da je sve bilo pošteno. Puno vozača bi tražilo izgovor, a zapravo samo žele da se oni osećaju bolje. Da, naravno da možemo da napredujemo u ovome i onome, ali uvek mogu da prihvatim trenutnu situaciju. Znam da moram da promenim svoj stil, jer trenutno moj ‘zverski’ karakter i moj stil vožnje se ne slažu, nismo u harmoniji. Da moj um nije jak, onda bih bio potpuno uništen u poslednje dve godine, ali mislim da sam ok.

Ne pomaže histeričnost…

Tačno. Držati glavu gore i ako ne pobediš, moraš da pokušaš da shvatiš zašto nisi. Uvek juris tu savršenost, koja te nekad košta tvog privatnog života, ali moraš znati kako da reaguješ i shvatati sve. Moraš moraš da pokušavaš i uvek moraš ostati jak, to je sigurno.