Direktno u centar: Ćaskanje sa Calom…

Ako želite iskreno, opširno i zabavno mišljenje o MotoGP-u, onda ne postoji bolja osoba za to od LCR Honda vozača, Cala Crutchlowa. Ovaj tridesetogodišnjak, kombinuje oštar humor sa sjajnim ponašanjem tokom njegovog bogatog iskustva, tokom raznih šampionata, pa sve do MotoGP-a, gde se nalazi po šesti put. Crutchlow je oličenje čelične vere u sebe, koje je potrebno da bi bio deo ovog tako zahtevnog sporta, gde je nemilosrdnost povezana sa ovom profeijom, koja je toliko spektakularna, koliko i opasna. Englez se dokazuje i delima, ne samo rečima. Njegov sjajan stil, pun akcije, dokazuje da je upravo on svirepi napadač na asfaltu, a njegova upornost pokazuje koliko ne prihvata ništa manje od najboljeg po njega i njegovu karijeru. Promenio je tri tima i proizvođača za tri godine, da bi našao dodatnu kombinaciju za ostajanje u samom vrhu Grand Prix-a.

MotoGP se promenio u 2016. u tehničkom smislu i po pitanju guma, što je zbližilo timove i njihove motore. Crutchlow – kao i drugi Honda vozači – namučio se da bi našao najbolji kompromis, da bi bio konkurentan i popeo se na osam podijuma (što ga već čini najboljim britanskim MotoGP vozačem ovog veka), ali tu ovaj dogoročni Monster Energy sportista, ne planira da se zaustavi. Pomalo je možda i zastrašujuće koliko Crutchlow projektuje nesalomivu sigurnost usled više sustreta sa asfaltom, više nego što bi bivši svetski i British Supersport šampion, kao i Svetski Superbike pobednik trke ikad želeo. On vas fiksira svojim velikim očima – razgovor sa ovim Britancem, može biti napet, ali takođe i pun novih saznanja. Imate osećaj da on taj intervju doživljava kao prijateljsku vitešku borbu, nakon bezbroj puta izgovorenih “nemojte me pogrešno shvatiti” ili “iskreno”; skoro da opravdava svoja osećanja.

Ipak, nema sumnje da ćemo dobiti necenzurisane odgovore danas od Crutchlowa…

Tvoj komentar u skorašnjem intervjuu oko toga da si ‘Fernando Alonso u MotoGP-u’ bio je zabavan i delovao je improvizovano, ali da li je to nešto o čemu razmišljaš? Kako je vreme tokom tvojih poteza u ovom sportu imalo tendenciju da se mimoilazi sa tobom…

Nije u potpunosti imptovizacija bila. Što se mene tiče, to je istina! Ne shvatite me pogrešno; ja sam sam birao sva mesta na koja sam odlazio u tom periodu svoje karijere. Da sam ostao još jednu godinu u Yamahi, osećam da bih imao izazov za top tri mesta u šampionatu. Da sam ostao još godinu dana u Ducatiju, onda bih bio puno jači nego što sam bio, jer je i sam motor očigledno unapređen. Što se Alonsa tiče – kad se on prebaci – sve u narednoj godini deluje bolje za tim i proizvođače! Skoro je isto bilo kad sam ja došao u Hondu, jer stvari nisu bile iste kao 2012., ’13. i ’14. Ne govorim o tome da su oni nazadovali, već da su se drugi istakli – to uključuje i dva proizvođaka sa kojima sam bio ranije. Nekima se svideo taj komentar, nekima nije! Pun sam zahvalnosti i poštovanja prema svom trenutnom timu i proizvođaču, jer trenutno niko ne radi napornije od Honde u napretku svog motora.

Fernando ti nije poslao poruku?
[osmeh] Možda nisam talentovan kao Fernando i možda je u svemu tome bilo malo šale, ali ima tu i istine.

Može li onda planiranje karijere biti zaista težak zadatak? Može li jedan pogrešan potez imati preveliki uticaj…?

Nikad zapravo nisam imao plan za svoju karijeru. Bio sam u British Supersportu, Svetskom Supersport-u, British Superbike-u, Svetskom Superbike-u i MotoGP-u tokom pet godina; za to nije bilo apsolutno nikakvog plana. To sve sam radio jer sam želeo, a sada sam isti takav. Ako se nekad ukase neka prilika, koju želim da iskoristim, iskoristiću je. Nekad, u istom trenutku, posmislim da je nešto dobra ideja, a nekad nakon toga pomislim da nije! Ali, sam sebi kreiram sve…tako je i zabavnije! Iskreno, trkam se da bih uživao za sebe. Ako u nekom trenutku prestanem da uživam, onda ću nešto promeniti. Ne želim sebi ‘put karijere’. Zašto bih bio kao i svi ostali? Želim da radim ono što me čini srećim.

Da li to ume da razbesni neke ljude oko tebe?
Baš i ne. Imam sjajnu grupu ljudi oko sebe koji rade na ostvarivanju mojih planova. Ne kažem da uspem da razbesnim Boba [Moorea], ali sigurno mu nije svejedno kad mu kažem: “ajde da uradimo nešto drugo!” Siguran sam da uživa u tim izazovima, kao i pregovaranjima. Imao sam sjajne ugovore – fantastične ugovore – kako u MotoGP-u, tako i u Svetskom Superbike-u. Sklopili smo neke dobre poslove. Moto trkač danas ne mora da bude samo talentovan na stazi, on mora da radi razne stvari i van staze, da privlači medijsku pažnju, a ja sam po pitanju toga odradio dobar posao, naročito na evropskom tržištu. Sa Monster strane, dobro je kad možeš da radiš neke važne i zanimljive stvari. Siguran sam da oni ne žele samo dosadnog vozača. Naravno, možda ja ne radim stvari na najlogičniji način, ali radim ih na ‘svoj način’, a možda se u narednih nekoliko godina skrasim i ostanem sa ovim timom i proizvođačem. Očekujem bebu i sad sam zasita srećan svojim životom. Super je biti u situaciji da imaš izbora oko toga šta želiš, a ne da budeš primoran na nešto.

Da generišemo tu harizmu: to je nešto na čemu se radi i o čemu se misli? Na kraju krajeva, kao što si rekao, biti takav pomaže u privlačenju novanara i pažnje…

Stalno komentarišem nešto, što je kao raj za novinare, jer iz tih komentara mogu da izvuku nešto, ali većinu toga ne mislim stvarno. Ne mislim da moram da odlazim na press konferenciju sa dobrim spremljenim tekstom, niti išta slično. Prilično dobro sam to odrađivao tokom godina u MotoGP-u, a ni nisam jedan od najtalentovanijih vozača na terenu – zasigurno. Hoću li osvojiti svetski šampionat? Teško je to reći, ali uvek dajem 100% sebe da bih to ostvario. Mislim da ti je potrebno nešto drugo ovde u ovom paddock-u.

Razlika?

Upravo to, a ‘to što sam ja JA’ nisam promenio. Sećam se da mi je rečeno pre par godina da sam došao kao arogantan lik, ali ja sebe vidim kao normalnog. I uvek govorim istinu. Neću lagati ni oko čega, a ako mislim da je nešto pogrešno, to ću i reći. Očigledno da sam ja kao takav arogantan… Ali nisam. MotoGP je pun ljudi koji ne govore istinu. Oni ‘zaobilaze’ istinu, da ne bi zapali u nevolje… ili njihov tim ili proizvođač.

Neko kao Chad Reed [AMA SX & MX Šampion] govori kako se uglavnom divi kako MotoGP vozači govore svojim umovima…

Ako uspem da padnem sa motora, onda sam ja prvi koji će dići ruku i reći “pao sam…” ali ako je nešto krenulo naopako, onda ću takođe da prvi to i kažem. Nekima se to sviđa, nekima ne, ali na kraju, imao sam sjajnu karijeru do sada i nemam nameru da menjam sebe. Volim što sam deo MotoGP-a i volim kada fanovi dođu da gledaju motore. Mislim da svi oni pre vole mene takvog kakav sam.

Da si ti jedan od tih fanova, kako misliš da bi video sebe?

Hmm… Iskreno, voleo bih da mislim da sam neko ko bi uložio vremena i napora, čak iako su nekad možda stvari teške, kako za tebe, tako i za tim. Uvek dajem 100%… I do kraja. Potrebni sun am svi ti fanovi, jer da nije njih koji kupuju sve te motore, pića i sve ostalo, ne bi bilo ni nas niti trka. Moramo da ih poštujemo, a najiskrenije, to i radimo. Većina vozača je takvo. Za Valentina [Rossija] to je još teže, jer on pola svog vremena nema prostora ni da se pomeri. Ja dobijam puno podrške iz Evrope i Japana, čak i iz Amerike. Mislim da me neki fanovi vide kao normalnu osobu, možda to nije kod svih slučaj. To je za mene super. Naravno, nekad smo zaista u haosu, pa ne možeo uvek da zastanemo da bismo se fotkali i davali autograme. Mi ovde imamo gust raspored i razočaravajuće je što ne možeš uvek da posvetiš pažnju fanovima, ali se trudim da uvek zastanem deci, jer se prisećam sebe iz tog perioda.

Šest sezona za sada. Jesu li se neke stvari promenile? Pretspostavljamo da se u ovom svetu samo prelazi iz sezone u period van sezone i da možeš da se osetiš u nekom vremenskom vrtlogu…

Za mene, ne toliko-

Zato što stalno skakućeš tamo-vamo…

Da! I zabavljam se. Uvek viđate iste ljude i iste timove, a mogao bih da napišem skripte unapred šta bi ko mogao da kaže na press konferenciji, kao i šta će novinari pitati. Nije pik ni na koga, ali ljudi se žale na MotoGP, na vozače, ili na odgovore koje čuju, ali to je samo zato što ne postavljaju prava pitanja. Ljudi ne govore ili ne rade stvari, samo zato jer se plaše te osobe ili tog sponzora, a priznajem da, kada sam bio u Ducatiju, zadržavao sam pomalo stvari za sebe. Sviđa mi se šta se dešava za sledeću godinu: činjenica da se Lorenzo prebacuje, da je Rossi rekao da on nema ‘herca’. Tako i treba da bude. Mi se takmičimo jedni protiv drugih. Ok sam skoro sa svima iz ovog paddocka – naročito sa vozačima – uvek ću se rukovati… Ali, kada izađemo na stazu, to je potpuno druga priča. Trkanje je trkanje. Kada su ulozi toliko visoki, mogu da shvatim zašto su ova trojica, četvorica koji su u samom vrhu, takvi kakvi su i van staze.

FIM pravila koja su doneta za 2016. kontrolišu izjave vozača i timova u MotoGP-u, što deluje malo preterano…

Na kraju krajeva, nije nam rečeno šta treba da kažemo. MotoGP je dobar šampionat. Organizacija ovog serijala nije nimalo lagan posao. Imate sedam-osam proizvođača koji viču na vas, dvadesetdva vozača koji žele ‘to’, svi ostali žele ‘ono’; nije uopšte lako. Onda napravi pravila, pa nađi gume… Mislim da Carmelo i Dorna rade sveukupno sjajan posao. Šta se desilo u prošlogodišnjem šampionatu, desilo se [po pitanju Sepanga i Rossi-Marquez incidenta]. Ne postoji puno toga što može da se kaže o tome. Mislim da su ta pravila oko naših priča, više se odnosila na penale. Ja sam prvi koji nije uvek politički korektan, ali puno toga je uloženo u ovaj paddock i prosto moraš da poštuješ sponzore, proizvođače i ostale vozače.

Da li MotoGP uzima fizički danak? Ove godine puniš 31 godinu; da li ikad osećaš to?

Iskreno, rekao bih da sam u boljoj formi nego ikad… a uvek treniram puno. Tako da sam u dobroj formi… Ali, moje telo pati! Već pet godina je tako. Operacije ramena, moje koleno je u katastrofa stanju, moje ruke su umorne, imao sam par operacija,, dosta sam oštećen. Na kraju, uvek ustaneš iz kreveta i treniraš. Volim biciklizam. Uvek se posle vraćaš nazad na moto trke. Nisam toliko mator, ali mislim da nikad nisi u dovoljnoj formi za moto trkača; uvek ti nešto fali. MotoGP je stresan za telo… Kao i za um ponekad… Ali, ni za šta na svetu ne bih to menjao.

Prvi put smo odradili itervju kad si sovojio Supersport Svetski Šampionat 2009. i od tada si se malo promenio, mentalno i fizički – kao što se i očekivalo. Šta možeš da nam kažeš o toj evoluciji?

Uvek sam naporno trenirao i siguran sam da u ovom paddock ne postoji niko na istom nivou. Nikad se ne umorim na motoru, niti gornji deo tela, niti bilo šta drugo. Nisam najtalentovaniji, tako da znam da moram da radim još napornije. Nisam kao Lorenzo koji je kao potpuna mašina. Siguran sam da ima niže otkucaje srca od mene kada vozi, ali što se tiče vožnje bicikla i treninga, siguran sam da ne može ni da mi priđe. Garantujem to. Uradio sam puno toga tokom godina, a mislim da je tako jer verujem da sam radio više nego što su drugi spremni na to. Volim da jedem i čokoladu…! Nikad ne idem u teretanu, skoro nikad ni nisam. Samo vozim motor. I bicikl; To je moja velika strast i bilo je momenata kada sam razmišljao o tome da se time bavim profesionalno. Ni zbog čega posebnog, samo da bih nešto promenio. Sada sam verovatno previše mator da bih bilo kakvve promene pravio, ali ću se ove godine trkati na dobrom nivou.

A očinstvo? Da li ćeš morati da smisliš neke drugačije odgovore na ista pitanja o tome kako će sve to uticati na tebe ovog leta?

Neee… Zaista sam uzbuđen. Mada, moraću da promenim svoj mentalitet, to je sigurno. Kao što svi govore, dete donosi promene, a ja sam spreman za to. Ja sam moto trkač i znam da sam sebičan – ne u lošem i arogantnom smislu po nekoga – ali ako želim da idem levo, tamo ću i otići, ako me to čini bržim ili bar ako verujem u to. Znam da ću se promeniti, ali neću po pitanju svog trkačkog mentalitetea. Svakako ću nešto žrtvovati, ali ću zato imati šta i da pružim. To je upravo ono što mi treba u ovom trenutku i po pitanju moje karijere. Oboje smo veoma uzbuđeni i ne možemo da dočekamo avgust.