Dejo Bulatović za Serbiaring: Prvi smo vozili Leon Racer na brdu, a još smo osvojili i CEZ titulu

Crnogorski automobilista Dejan Bulatović ove godine je vozio i osvojio CEZ šampionat na brdskim stazama u Seta Leon Raceru ekipe Lein racing.

Kalendar je imao 12 rundi, održavanih u Poljskoj, Crnoj Gori, Češkoj, Srbiji, Hrvatskoj, Slovačkoj, Bosni, Sloveniji, Albaniji – koja je prvi put na rasporedu – Austriji, sve do finala u Italiji.

Bulatović je i pre kraja sezone sakupio dovoljno bodova za naslov, pa je odlučio da se ne trka u Italiji, već je tog vikenda bio u Imoli, na ETCC finalu, kao podrška matičnom Lein rejsingu. U padoku autodroma Enco i Dino Ferari smo i razgovarali s njim.

“Sezona je bila zaista odlična, osvojio sam titulu. Nisam imao tako reći nikakvih problema sa autom, osim na trci u Kotoru. Tu sam zakačio zadnji desni točak i ostao bez njega, pa sam postao atrakcija za gledaoce jer sam tri kilometra vozio na tri točka. Za publiku je bilo interesantno, ali je za mene bilo još interesantnije, jer uopšte nisam primetio da nema točka, ali sam trku završio! Na sreću, to mi je bio jedini peh u 2016”, sumira ovosezonske utiske Bulatović.

Racer koji je Dejan vozio isti je onaj sa kojim je nastupao u Seat Leon Evrokupu i ETCC-u prošle godine, pa nas je zanimalo koliko je bilo komplikovano prilagoditi ga za brdske trke, jer je izvorno konstruisan za krug.

“Nismo radili drastične prepravke, osim reglaže trapa i smanjenja nagiba. Vozili smo na istim gumama kao u Evrokupu i to je svima bilo čudno. Zapravo smo izazvali pažnju jer takav auto nikad niko nije ni probao da vozi na brdu i smatrali su ga nekonkurentnim. Na pretposlednjoj trci u Austriji, u mojoj klasi su se pojavili automobili od po 700 – 800 konja, što je skoro duplo u odnosu na moj. Ipak sam uspeo da održim tempo i stignem jedanaesti od 58 takmičara, čime sam bio veoma zadovoljan”, priča dalje Bulatović.

Osim na brdskim trkama, on je zajedno sa svojim bratom Ivanom i braćom Jakšić, Milanom i Vasilijem, učestvovao na revijalnoj četvoročasovnoj endurans CEZ trci na Grobniku. Njih četvorica vozili su “reno tvingo” u bojama Lein rejsinga takmičeći se sa još osam posada.

“Naši prijatelji iz slovenačkog Lema rejsinga pričali su nam da organizuju tu trku i nas četvorica smo odlučili da okušamo i u toj disciplini, bez ideje da gađamo rezultat, već samo da se zabavimo i družimo”, objašnjava Dejan pozadivnu svog ovogodišnjeg izleta na krug i dodaje da je “tvingo” koji su unajmili bio jedan od najlošijih i da su imali puno tehničkih problema.

Leinova ekipa startovala je sa šeste pozicije, kroz cilj je prošla prva, ali su dobili kaznu od 30 sekundi, pa su rangirani kao drugi.

“Mi nismo tačno znali pravila i zato smo dobili kaznu, a mislim i da se su se pravila menjala i tokom same trke (smeh). Lema je najavila da će sredinom novembra ponovo organizovati nešto slično i mislim da ćemo ponovo da vozimo u istom sastavu”, najavljuje trkač iz Kotora.

Najviše nas je zanimalo da li je Dejan Bulatović raskrstio sa krugom ili ima nameru da se na njega vrati.

“Ja veoma volim brdo, tu sam sam sa štopericom i tako mi je najlepše, mada mi je i trkanje na krugu drago. Međutim, imam dosta privatnih obaveza, a krug oduzima mnogo više vremena. Naša ekipa Lein rejsing ima puno planova za 2017. ali je rano da se o tome priča. Ja se nadam da će oni kao srpski tim pre svega dobiti finansijsku podršku od države i da ćemo svi zajedno biti još uspešniji sledeće sezone.”

Kako je situacija u srpskom auto-sportu prilično nezavidna, zanimalo nas je kako stvari stoje u Crnoj Gori, i sa podrškom države i sa odazivom medija.

“Situacija u crnogorskom auto-sportu je još gora nego u srpskom. Niko ni evra ne daje da nam pomogne. Kod nas se sav novac u sportu daje na fudbal i vaterpolo. Ja sam od moje opštine tražio pomoć prošle godine i dobio sam 300 evra! To je stvarno bilo smešno. Da nema Lein rejsinga, ja ne bih mogao ni da se trkam, jer je moj servis zatvoren kad mene nema i trkanje mi pravi gubitke”, iskren je bio Bulatović.

Foto Alex
Foto Alex

On dodaje da ništa bolje nije ni kad su u pitanju mediji, koji trkačima iz ove susedne zemlje ne daju nimalo prostora.

“Postoji neka ekipa sa Cetinja, Selekt prodakšn (Select Production), oni idu na trke kad se snađu za finansije i rade priloge koje puštaju na Fejsbuk. Tu je i grupa momaka okupljena oko projekta Hilklajmb Montenegro (HillClimb Montenegro). Televizija i novine nisu zainteresovani uopšte. Kotorska trka je imala 130 automobila, organizacija je bila na najvišem nivou, samo u asfalt je uloženo 60-70.000 evra, došlo je 10.000 gledalaca, a opet niko to medijski nije otpratio. Ali nas sve to ne demorališe, jer Kotor ima potencijala da dogodine napravi još bolji trkački vikend”,objašnjava Bulatović.

Što se planova za 2017. godinu tiče, sigurno je da će Dejan ponovo voziti brdske trke, s tim što ne isključuje mogućnost gostovanja u Seat Leon Evrokupu, ili na nekoj drugoj kružnoj trci.

“Brdske trke su mi prioritet, a na krug mogu da idem i kao neka vrsta mehaničara, odnosno koordinatora, jer imam veliko iskustvo koje mogu i da prenesem”, završva Bulatović.

foto: Alex

Izvor: http://www.serbiaring.com/