Auto trke INTERVJU

Četiri generacije Jovanovića

Proteklih dana posetili smo porodicu Jovanović, koja ima tradiciju dugu skoro 40 godina. Deda Miroslav, otac Zvezdan (Zeka) i sin Petar su se oprobali za volanom trkačkog automobila, dok drugi sin Zvezdana Jovanovića, Bojan se oprobao u ulozi suvozača na Beogradskom reliju sa svojim bratom i sa nestrpljenjem čeka dan kada će sesti za volan.

jovanovici                                                                                                                                                                               Zvezdan Jovanović (levo), Petar i deda Šomi (desno)

Krenućemo od najstarijeg… Miroslava Jovanovića, deda Šomija, koji nažalost više nije među nama.

Deda Šomi nastupio je 1987. godine prvi put na trkama, tako što je preuzeo starog fiću svog sina Zvezdana. Iako je već bio u 50-tim godinama, hrabro se vozio sa dosta mlađim kolegama u klasi. I to sve do prestanka, tj gašenja fiće. Čak je 1992. godine na trci u Novom Sadu ostvario pol poziciju. Tokom naredne 1993. godine fića je prepravljen za učestvovanje u jačoj klasi, tako da je 1994. godine nastupao sa mnogo manjom kubikažom, ali to je njemu pružalo veliko zadovoljstvo, pa je i Miroslav Jovanović ostavio traga u domaćem auto sportu.

DSC_3444

Sigurno da je najveći trag ostavio Zvezdan Jovanović, popularni Zeka, koji je godinama imao sjajne rezulatate u nacionalnoj klasi sa legendarnim fićom.

„Početkom 80-ih godina, vozeći biciklu video sam da se na Ušću održavaju auto trke i oduševio sam se gledajući. S obzirom da su mi roditelji baš rodom iz Kraljeva, desilo se par puta da sam se zadesio u Kraljevu baš kada su se održavale auto trke. Sećam se da sam se tada i slikao sa legendom Pavlom Komnenovićem pored njegove čuvene Zastave 101 – Mediteran. A tada je često pored moje kuće u Rakovici prolazio crni takmičarski fića sa mnogo žutih zvezdica (kog su i prozvali Zvezdana) i poželeo sam da i ja jednom provozam trkačkog fiću.“ – priča nam Zeka.

DSC_3439

„Pa sam tako svog porodičnog fiću prepravio u trkački i 1983. godine nastupio sam prvi put na jednoj trci gde sam ostvario 24. startnu poziciju. Prvu pobedu sam ostvario baš na svoj rođendan 18.maj 1986. godine na domaćoj stazi, brdskoj trci Avala, a prvu titulu sam osvojio 1988. godine kada sam od šest trka na pet pobedio i jednom imao odustajanje zbog kvara na autu. To je bio ogroman uspeh za mene i mog matičnog kluba AMD Rakovica. Naredne godine prelazim da vozim za ASK Crvena Zvezda uz veliku podršku Pavla Komnenovića, a i ta godina je posebna za mene jer se rodio moj prvi sin Petar. Sledeću sezonu 1990. godine završavam kao vicešampion, dok sam 1991. i 1992. godine uspeo da stignem do dve uzastopne titule, kada se i završava era fiće, tj nacionalne klase do 750 kubika.“

DSC_3441

Slede godine i godine u hibridu gde se i dan danas vozite?

„Godine 1993. uz pomoć ASK Crvena Zvezda dobijam novu skoljku za Yuga sa roll barom i nastupam na prvoj trci u Nišu. Tada smo već ušli u period burnih i teških godina i sve je to uticalo na auto sport. Naredne godine 1994. rodio mi se drugi sin Bojan, a 1996. ćerka Zvezdana tako da sam tih godina samo na par trka učestvovao čisto da bih održao formu. Te 1998. godine uz pomoć svog kluba Glasurit uspevam da završim kao treći u generalnom plasmanu. Dolazi i 2000. godina gde uz pomoć našeg druga Mekiša stižem i do prve pobede na Mišeluku uz veliku konkurenciju Aleksandra Tošića, Zirojevića, Simovića, Lučića itd. Narednih godina što zbog finansija, što zbog pehova, nije bilo puno rezultata, sve do 2007. godine kada osvajam vicešampionsku titulu, 4 boda iza Dušana Borkovića. Takođe u sezoni 2010. sam imao borbu za titulu sa Raletom Vukosavljevićem, međutim na trci u Kragujevcu imam peha gde sam izleteo i prilično oštetio svoj auto. Narednih godina vozio sam po par trka, izdvojiću Avalu kada smo vozili za Miloša Spasojevića Trovača, dok sam sezonu 2014. završio 6. u generalnom plasmanu uz odustajanje na Ponikvama.“ – završava Zvezdan

DSC_3442

DSC_3446

Da „iver ne pada daleko od klade“ pokazao je i stariji sin Zvezdana Jovanovića, Petar, koji je već godinama unazad aktivan takmičar klase mali N sa odličnim rezultatima.

Petre, reci nam kada si počeo da se baviš automobilizmom?

Od malih nogu sam na trkama zbog oca, pa je možda bilo i neminovno da ću nastaviti tim putem. Pamtim 1994. godinu, pripreme u dvorištu trkačkog dedinog fiće i tatinog yuga, tako da mi se zvuk i proba automobila urezala. Došla je i 2009. godina kada sam prvi put seo u trkački auto na brdskoj trci u Pirotu. Rezultat na toj trci mi nije puno značio, koliko taj izvanredan osećaj, ali s obzirom na kompletan tok trke završio sam kao četvrti i dobio pehar kao najmlađi debitant. Iste godine sam nastupio i na kružnoj trci u Kraljevu gde sam vozio očev Yugo, dok je on vozio auto Dejana Čolovića Čole, tako da sam imao priliku da vozim sa ocem u klasi. To je bio samo uvod za naredne godine koje nas čekaju.

petar i zvezdan                                                                                                                                                                                                             Zvezdan Jovanović i sin Petar

2010. godine praviš svoj auto i počinješ ozbiljno da se baviš trkama i te godine stiže i prvi pehar?

Pripreme su počele ustupanjem školjke sa roll barom brata Đorđa Stojiljkovića Kilija, čak sam imao pomoć i oko pravljenja motora i ostalih delova. Kad smo sklopili auto prvi nastup mi je bio na trci u Banja Luci. Sledeća trka je bila novo Ušće, gde sam trku završio kao treći  i tu je došao i prvi pehar. Te sezone sam završio kao 7. u generalnom plasmanu. U sezoni 2012. bio sam drugi na Grobniku i treći u Banja Luci, a na brdskoj trci Avala sam osvojio prvo mesto i to je bila moja prva pobeda.

pera

Već naredne 2013. i 2014. godine dolaziš do titula?

Tako je, 2013. sam bio juniorski šampion i treći u seniorima, dok sam u Srpskom automobilskom savezu bio šampion. Prošle sezone sam ponovio svoj uspeh i došao do titule u klasi mali n. Takođe sam u sezoni 2014. nastupio sa svojim rođenim bratom Bojanom na Beogradskom reliju.

Svega ovoga ne bi bilo bez podrške prvo porodice, oca Zvezdana, brata Bojana, Miška Trovača, Đorđa Stojiljkovića Kilija, Fiat Servis Goran na čelu sa Goranom Filipovićem, Miloša Vojinovića, WP kočionih sistema, Saleta Mr.Beana, MR Group-a, Miše (centriranje trapa), kao i mnogih drugih kojima se ovom prilikom zahvaljujem.

DSC_2371

 

DSC_2241.jpg

Planovi Petra Jovanovića za novu sezonu?

Sve zavisi od budžeta, ali planiram da ostanem u malom N-u i ako budem uspeo da odbranim titulu, a planiram da možda neku trku odvozam i u hibridu. Takođe je moguć i moj nastup u karting takmičenju.

Petar je prošle godine dobio sina Viktora, koji će sigurno u budućnosti, krenuti tatinim stopama i biti četvrta generacija Jovanovića koja će nastupati na domaćim trkama.

deda zeka                                                                                                                                                                                                                Deda Zeka i unuk Viktor

 

foto: TRKE.rs / privatna arhiva

Predrag Grujić

Peđa se timu priključio neposredno po osnivanju. Razvoj sajta podstiče kroz vesti i fotografisanje domaćeg auto i karting šampionata, jer kao nekadašnji vozač malog N-a ima najsvežije informacije.

Video